Prilaz jami grobnici u Subotici, foto: CINS
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) održaće u ponedeljak, 25. septembra, u sali 213 Otvorenog univerziteta u Subotici, u 11 časova, panel diskusiju o načinima na koje se država i lokalne samouprave bore sa problemom odlaganja animalnog otpada.
Na panelu će da bude reči o tome zašto je ovaj otpad opasan, kakvi su aktuelni propisi i u kojoj meri se poštuju, te šta su alternativna rešenja problema nepropisnog odlaganja životinjskih ostataka.
Srbija nema preciznu evidenciju o količinama leševa i drugih životinjskih ostataka, a procene su da je reč o oko 273 hiljade tona životinjskog otpada. Od toga otprilike 20% bude spaljeno u kafilerijama.
Nebezbedno odbačeni životinjski ostaci opasni su po ljudsko zdravlje i okolinu jer predstavljaju izvor infektivnog materijala i opasnosti za širenje bolesti životinja koje se prenose na čoveka, poput besnila, salmonele, antraksa, ptičjeg gripa i drugih.
CINS-ovo istraživanje o ovom problemu možete da pročitate OVDE.
Priča je nastala kao deo šireg projekta koji se bavi temama iz oblasti zaštite životne sredine, na kome CINS sarađuje sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.
Panelisti će zajedno sa gostima pokušati da analiziraju uzroke problema i predlože uvođenje adekvatne primene standarda.
Na panelu će govoriti:
Grgur Stipić, šef Odseka za poljoprivredu i poljoprivredno zemljište Gradske uprave Subotica
Šandor Kormanjoš, istraživač Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, u penziji
Dejan Maksimović, veterinar i saradnik u Ekološkom centru „Stanište“, Vršac
Elizabeta Tumbas i Aleksandra Bukvić, Javno komunalno preduzeće „Čistoća i zelenilo“, Subotica
Milica Šarić, novinarka CINS-a, Beograd
Moderator: Branko Čečen, direktor CINS-a
(Magločistač)
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.