Otvoren Desire festival u Subotici: „Svi mi živimo u kutiji, a kada se ta kutija otvori, to je gore nego što iko može da pretpostavi“

Sinoć je premijerom predstave „Poetika ćutanja“ reditelja Andraša Urbana, u Pozorištu „Deže Kostolanji“, otvaren 15. Desire festival u Subotici.

Za Desire festival se u Subotici svake godine traži karta više – često ljubitelji pozorišnih dasaka sede i na pomoćnim sedištima nestrpljivo čekajući predstave koje svaki put teraju ljude na razmišljanje o društvu u kom živimo, pa neretko sa ovih predstava izlazimo potpuno ogoljeni, suočeni sa sobom i svojim nedostacima o kojima mahom javno ne dogovorimo, ali ih vrlo dobro osećamo i prepoznajemo.

Direktor Desire festivala i reditelj sinoć dvostruko izvedene premijere predstave „Poetika ćutanja“ Andraš Urban je rekao medijima da su ove godine ljudi rezervisali karte unapred, dan pre objave zvaničnog programa, neznajući koje predstave će biti na festivalu.

„Čini nas ponosnima i vrlo smo sretni od samog početka da je naša sala uvek puna. Publika je u Subotici pokazala da je Desire festival nešto što se voli“, istakao je.

„’Poetika ćutanja’ je, kako je naveo, prvo krenula kao poetika slušanja, jer je nastavak te priče poetika gledanja, gde smo se bavili vizuelnošću u teatru i onom percepcijom teatra koja se dešava putem vida. Sada se bavimo onim što čujemo u pozorištu, ali nekako taj odnos prema stvarnosti ipak je sve na kraju pretvorila u priču poetike ćutanja“, objasnio je Urban.

Kako je najavio, u ovoj predstavi nema reči, i u pitanju je jedan vrlo bolan ali čudesan proces nastajanja ove predstave.

„Uvek je bolno suočiti se sa samim sobom i sa svetom oko sebe, naročito ako se bavimo nemogućnošću govora, kada si sprečen da govoriš, da li zbog nekih spoljnih razloga ili unutrašnjih, ali suočavanje sa tim je bolno i teško. Naše probe su funkcionisale kao neka vrsta zajedničkog performansa, jer sve je bila jedna vrlo spontana struktura“, kazao je Urban.

Prema njegovim rečima, festival svake godine dobija uglavnom manje sredstava nego na početku, ali je vrlo zahvalan, kako je kazao, Gradu Subotici i Fondaciji „Bethlen Gabor“ što pomažu da se festival ipak održi.

Predstavnici trupe Sarajevskog ratnog teatra SARTR, u subotu, 18. novembra, u 19 časova, na scenu “Jadran” Narodnog pozorišta Subotica donose predstavu „Totovi“, takođe u režiji Andraša Urbana koju je radio u koprodukciji sa glumicom Vedranom Božinović.

„Veliko je bilo zadovoljstvo raditi na ’Totovima’ ali u isto vreme mi se dogodilo da imam potrebu da sačuvam svaku rečenicu koja je tamo napisana, i zbog strukture a i zbog toga što je toliko pametno napisano“, ocenila je ona.

Ova predstava se dotiče Drugog svetskog rata ali je pisana 1960. godina u Mađarskoj u kojoj je u to vreme cenzura bila vrlo izražena a koja se prožima i kroz samu predstavu.

„’Totovi’ su primer toga kako govoriti o jednom represivnom režimu tako da se koristi ta prošlost i Drugi svetski rat i sve što on nosi, jer mi često ne primećujemo kada nam diktator uđe u život, pristajući na sve radi nekih sopstvenih interesa, dok od sopstvenog života zapravo pravimo nemogući život, ne samo sebi nego i ljudima koje volimo oko sebe“, rekla je Božinović.

Ovo je jedna vesela komedija, poručila je, gde se vidi svaka represija na koju pristajemo malo po malo, gotovo neprimetno, pod motom „samo nek smo mi živi i zdravi, a sve ostalo je nebitno“.

„Svi mi živimo u kutiji, a kada se ta kutija otvori, kao što se na kraju otvara i u ’Totovima’, ono što je u unutrašnjosti te kutije, u naša četiri zida, gore je nego što iko može da pretpostavi“, poručila je Božinović.