Međunarodni festival pozorišta za decu, koji se tradicionalno održava u Subotici, biće odložen za septembar, zbog nepredviđenih i nepovoljnih okolnosti, a pre svega zbog smanjenja ukupnog budžeta za kulturu, kasnog raspisivanja konkursa po osnovu kojih se ta manifestacija finansira i neizvesnog ishoda konkursa, saopštili su danas organizatori.
Izvršni producent i Savet festivala su zajedno sa direkcijom festivala zaključili da je najmudrije i najrazboritije da se 23. Međunarodni festival pozorišta za decu umesto od 22. do 28. maja, održi od 25. septembra do 1. oktobra.
U “neizvesnoj finansijskoj situaciji” je i Festival evropskog filma Palić, po rečima Ilije Tatića, direktora Otvorenog univerziteta Subotica (izvršnog producenta oba renomirana festivala).
“Brine nas što ni Republika, ni Pokrajina nisu još uvek raspisale konkurse. Za producenta, kao što je Otvoreni univerzitet Subotica, koji nije na budžetu, a organizuje ovako ozbiljne i velike manifestacije, ovo je teška situacija”, rekao je Tatić.
On je naglasio da priprema i organizacija oba festivala traje godinu dana.
“Mi već od avgusta, kada je Festival evropskog filma Palić u pitanju, razgovaramo sa učesnicima predstojećeg festivala, ali se bavimo i svim ostalim segmentima same organizacije. Računamo na to da će na svim nivoima vlasti i dalje na pravi način vrednovati festivale jer oni imaju dugoročan značaj za našu kulturu i bilo bi nedopustivo da urušavamo njihov ugled”, kaže Tatić.
Prema proceni organizatora, ukupan budžet Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici mogao bi biti poznat najranije u aprilu 2016, što je prekasno za festival koji je bio predviđen za maj.
“Priprema 23. festivala započeta je pre više od pola godine, sve aktivnosti teku prema planu, pa u organizacionom i programskom smislu nema i ne bi bilo nikakvih razloga da se festival ne održi u prvobitno planiranom terminu”, rekao je direktor i selektor festivala Slobodan Marković.
Za glavni, takmičarski program do sada je prijavljeno preko 170 pozorišta i oko 200 predstava sa raznih strana sveta i iz Srbije.
Marković je naglasio da je pristigao i veliki broj prijava za međunarodnu teatrološku konferenciju posvećenu pozorištu za decu i mlade, osmu po redu, prevode se knjiga “Lutka u kulturi” (drugi tom) nedavno preminulog poljskog teatrologa Henrika Jurkovskog i dva zbornika sa naučnih skupova održanih na festivalu 2015. godine.
“Postigli smo dogovor sa Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu oko predstavljanja italijanskog lutkarstva u Subotici, Novom Sadu i Beogradu, moguće i u nekom drugom mestu u Srbiji”, dodao je Marković.
On je primetio ove godine povećano interesovanje dečjih amaterskih pozorišnih grupa za učešće u pratećim programima festivala, posebno onih iz inostranstva – iz Turske, Slovenije, Rusije, a naročito značajno je interesovanje teatra iz glavnog grada Letonije, Rige, koji je spreman da pokrije putne troškove i troškove boravka za 40 članova svog ansambla.
“To je još jedna potvrda kvaliteta i međunarodnog ugleda koji ovaj festival uživa. Međutim, pokrajinski i republički konkursi po osnovu kojih se festival sufinansira još uvek nisu raspisani, ne znamo kada možemo da očekujemo rezultate konkursa, niti koliko će novca biti izdvojeno za festival u ovoj godini”, kazao je Marković.
On je dodao da, imajući u vidu negativno iskustvo od pre tri godine, kada je ukupan (umanjen!) budžet bio poznat tek nakon održanog festivala, ne usuđuju se da ulaze u troškove koje kasnije neće imati ko da pokrije.
Prilikom utvrđivanja novih datuma vodilo se računa da se, u onoj meri u kojoj je to moguće, Međunarodni festival pozorišta za decu ne preklopi sa sličnim manifestacijama u zemlji i regionu, kao ni sa drugim značajnim manifestacijama sličnog profila u svetu, a da se održi u doba godine kada još uvek postoji verovatnoća da će vremenski uslovi biti dovoljno dobri za realizaciju programa na otvorenom.
Izvor: Tanjug
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.