Valentin Konja (28), doktor industrijskog inženjerstva i inženjerskog menadžmenta, jedan je od stotinu najobrazovanijih ljudi u Srbiji koji planiraju da napuste zemlju zbog nepotizma, korupcije i negativne selekcije.
“Bio sam najmlađi doktor nauka na FTN-u sa prosečnom ocenom 10, ali zato što nemam vezu i nisam dete profesora, za mene mesta nema”, tvrdi Konja za Blic”. “Doktorirao sam 30. juna prošle godine, sa 27 godina. Već tada su mi pravili problem što sam najbrže doktorirao. Svaki konkurs bio je namešten i unapred se znalo ko je predviđen za koje mesto. Za ovih godinu dana poslao sam 100 prijava fakultetima i naučnim institutima. Niko me nije ni pozvao”, priča Valentin Konja.
Trenutno je, kaže, angažovan u okviru projekta “Pravo na prvu šansu”, namenjenom mladim doktorima nauka. “To je sve samo ne pružena šansa. Osim toga što primamo platu, nemamo nikakve uslove za rad. Na jesen planiram da odem, već pripremam dokumenta i šaljem prijave”, poručuje Konja.
Doc. dr Bojan Lalić, direktor Departmana za industrijsko inženjerstvo na FTN, kaže da kriterijumi za zapošljavanje na fakultetu postoje i da ih se oni drže. “Nepobitno je da postoje deca koja su krenula stopama roditelja, ali ne znam nijedan slučaj da su roditelj i dete na istom predmetu”, odgovara Lalić.
Nepotizam, korupcija i negativna selekcija su tri glavna razloga za odlazak koje doktorandi navode u istraživanju Udruženja “Doktorandi Srbije”. Više od 80 odsto njih smatra da nema perspektive u Srbiji, a svaki treći već planira da ode iz zemlje. Kakav status u državi imaju najobrazovaniji, pokazuje i to što više od 60 odsto anketiranih doktoranada nema posao i smatra da će ga teško i pronaći. “Mi u Srbiji izdvajamo veliki novac za školovanje doktora nauka. Potom ti ljudi odlaze u inostranstvo i država je na velikom gubitku. Ako neko od njih želi da ostane u Srbiji, nailazi na nepotizam i odbacivanje”, priča Aleksandar Jovanović, doktorand na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu.
Istraživanje Udruženja “Doktorandi Srbije” pokazalo je i da svaki deseti student doktorskih studija na univerzitetima u Srbiji školovanje plaća više od 200.000 dinara godišnje, dok svaki treći daje između 100.000 i 200.000 dinara po godini. Jedno od zanimljivih podataka istraživanja je da je čak 36 odsto doktoranada trpelo pritisak da dopiše nekoga od kolega na svoj naučni rad iako ta osoba nije učestvovala u pisanju rada.
Izvor: Blic
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.