“Mediji nažalost vrlo često ne promovišu javni interes, već političke i korporacijske interese malih grupa ljudi”
Mediji u Srbiji su gotovo potpuno nezainteresovani za događajanja i u regionu i u svetu i predstavljaju pravu sliku društva u kojem postoje, ocenili su učesnici medijskog panela na Dunavskom biznis forumu u Novom Sadu.
Glavni urednik Novinske agencije Beta Ivan Cvejić ocenio je na panelu “Mediji i njihov uticaj na izgradnju svesti o značaju povezivanja ljudi, ideja i tržišta” da uređivačke politike većine medija karakteriše “klaustrofobičnost”.
“Informacije o susednim zemljama gotovo uvek su negativne, obojene u crno, a ponajviše ima onih informacija koje nipodaštavaju građane susednih zemalja. Mediji u Srbiji ne izveštavaju ni o veoma važnim svetskim temamam, već o sitnim zađevicama među domaćim političarima”, rekao je Cvejić.
On je ocenio da je za medijski prostor u Srbiji karakteristično “prepisivačko novinarstvo” i dodao da je krađa medijskih sadržaja masovna i nije samo specijalitet ovog prostora.
Izvršni producent Televizije N1 Igor Božić ocenio je da su mediji ogledalo društva u kojem rade.
“Mediji su ogledalo društva u kome rade i ako je društvo orijentisano samo na sebe, onda ni mediji ne izveštavaju o komšiluku. Kao društvo smo apsolutno nezainteresovani za bilo šta što se ne dešava kod nas”, rekao je Božić.
Prema njegovim rečima, objektivnu sliku i “neobojenu informaciju” o događajima na prostoru bivše Jugoslavije moguće je dati jedino kroz regionalno izveštavanje, o čemu svedoče primeri poput nedavnog zatvaranja granica između Srbije i Hrvatske.
“Na taj način razbijate stereotipe o tome da se novinarstvom moguće baviti samo iz ugla nacija iz koje izveštavate. Objektivna slika događaja je moguća jedino na taj način”, rekao je Božić.
Izvršni direktor Internjuza (Internews) Kosova Faik Ispahiu rekao je da su mediji ti koji treba da rade na normalizaciji odnosa u regionu, ali je ocenio da oni to uglavnom ne rade.
“Mediji nažalost vrlo često ne promovišu javni interes, već političke i korporacijske interese malih grupa ljudi”, kazao je Ispahiu.
Dodao je da veliki problem predstavlja i činjenica da većina najuticajnijih televizija u Srbiji ne želi da emituje sadržaje kosovskih nezavisnih produkcija.
Direktor kompanije Ninamedia Dragan Radić založio se i za regionalnu saradnju između medijskih kompanija i u smislu povezivanja u biznisu.
Komunikolog Besim Spahić iz Sarajeva oštro je kritikovao medije i rekao da se većina njih danas ponaša po principu “zabavi i zaglupljuj ljude”.
Bivši glavni urednik Televizije Dunav iz Budimpešte Gabor Bodiš oštro je kritikovao premijera Mađarske Viktora Orbana zbog cenzure koju sprovodi nad medijima.
Generalni direktor Radiotelevizije Vojvodine Srđan Mihajlović rekao je da je ta medijska kuća veoma zaineteresovana za saradnju sa javnim servisima u Dunavskom regionu i ocenio da se potencijalni konflikti na taj način najbolje preveniraju.
Glavna urednica dnevnog lista Mađar so (Magyar Szo) Marta Varju založila se za saradnju između manjinskih medija u Dunavskom regionu.
Dunavski biznis forum su organizovali Univerzitet u Novom Sadu, Informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju (BSC) i Medija invent, uz podršku Skupštine i Vlade Vojvodine.
Izvor: Autonomija
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.