Knjiga Dragana Rokvića osim materijalne rekonstruiše i duhovnu zaostavštinu i baštinu Jevreja u Subotici

Dragan Rokvić se godinama bavio sakupljanjem građe i literature o subotičkim Jevrejima. A taj posao nije bio ni malo lak budući da je najveći deo izvorne dokumentacije jevrejske zajednice u Subotici uništen i nepovratno izgubljen tokom Drugog svetskog rata, u Holokaustu, rekao je za Magločistač autor knjige „Leksikon kulture Jevreja u Subotici – I deo“ uoči promocije koja je sinoć bila održana u prostorijama Jevrejske opštine Subotica.

„U kulturi grada Subotice, jevrejska kultura zauzima posebno mesto. Ona veoma dugo traje, od 18. veka sve do današnjih dana, i kroz različite istorijske periode, ona je imala jedan izuzetno ekspanzivan, dinamičan, uzbudljiv i raznovrstan razvoj“, kaže Rokvić.

Kako je istakao, ovo je pokušaj rekonstrukcije jedne kulture tj. jedne mikrocivilizacije koja je praktično danas, gotovo osamdeset godina posle Holokausta, ostala u tek nekim malim, razbacanim enklavama u dokumentaciji, u sećanjima, u fotografijama ljudi koji čuvaju uspomenu na Jevreje.

„Dakle, desetak godina sam sabirao i istraživao građu i najveći pomak se dogodio kada sam otkrio četvrti tom rukopisa jedinog autora koji je napisao kratku istoriju Jevreja u Subotici, a on je Dušan Jelić“, objašnjava Rokvić.

On je, naime, tu kratku istoriju Jevreja objavio u časopisu „Jevrejski zbornik“ još daleke 1987. godine. Ta njegova sinteza se sastoji od četiri toma, od kojih četrvrti tom Jelićevog rukopisa, zapravo, nikada nije ugledao svetlost dana, dok je sa aspekta istraživanja jevrejske kulture posebno značajan jer tu navodi bogatu i raznovrsnu bibliografiju i literaturu, činjenice i fakte koji se odnose na prošlost Jevreja.

„To je bila polazna osnova na kojoj sam počeo svoje istraživanje, a u tom istraživanju sam želeo da rekonstruišem ceo duhovni i materijalni svet jevrejske kulture u Subotici“, priča Rokvić.

On se tokom svog istraživanja raspitivao i kako su se druge jevrejske opštine postavile i kako se odnose prema svojoj baštini i kulturnoj građi.

„Shvatio sam da je leksikon jedna dobra forma za široki čitalački krug, da napravim jednu sistematizovanu građu u formi abecedarijuma, gde ću kroz registar dati neku vrstu usmerenja, vrlo jednostavne smernice svakome koga interesuju, i površnije i detaljnije, činjenice o jevrejskoj kulturi“, navodi Rokvić.

On dalje ocenjuje da je “Leksikon kulture Jevreja u Subotici” tek osnov za buduća ozbiljna, kompleksna istraživanja, i da će on poslužiti prvenstveno mladima i studentima kao jedan početni, referentni okvir.

„Prvi deo knjige je ograničen i datiran sa 1944. godinom, ona se tu iscrpljuje i završava, a u drugom delu, kako sam u predgovoru i najavio, do današnjih dana ću opisati život jevrejske zajednice i njihovu kulturu i posebno pripremam jedan separat, možda u okviru trećeg dela, koji će biti posvećen isključivo Sinagogi“, kazao je Rokvić.

U knjizi su date uglavnom samo činjenice, a ispod svake odrednice, kojih ima nekoliko stotina, autor je u fusnotama zabeležio izvore, vrlo precizno i pedantno, koji se odnose na datu odrednicu.

„Čini mi se da smo napravili jedan zanimljiv mozaik koji nam potpuno sada približava tu, sada već nestalu, izgubljenu kulturu koja je imala svoje veliki, raskošan i zaista ozbiljan život u subotičkoj kulturi“, ocenio je Rokvić.

„Tu su reči koje su za mene veoma podsticajne zato što pokazuju ono što u Subotici treba da bude predmet istraživanja svih ljudi, da uporedo sa matarijalnim stvarima, obnavljamo i našu duhovnu zaostavštinu i baštinu, i prosto je neverovatno koliko je ona bogata i višeslojna“, smatra Rokvić.

Istakao je da su subotičke kulture međusobno upletene jedna u drugu i da je ta tradicija od bezmalo više od 300 godina zaista funkcionisala na jedan vrlo besprekoran način, o čemu svedoči i ovaj njegov registar i knjiga.

Gosti na promociji knjige bili su Josip Šosberger iz Novog Sada, narodni poslanik iz Beograda Natan Albahari, prof. dr Jaroslav Pecnik iz Osijeka iz Hrvatske, i prof dr. Boško Kovačević, subotički sociolog.