Od 14. decembra, biće zabranjeno unositi voće iz treće zemlje u Evropsku uniju, tačnije, biće dozvoljeno to učiniti samo uz odgovarajući dokument o zaštiti bilja.
To se pak neće isplatiti u putničkom prometu za kilogram ili dve jabuka ili nekog drugog voća. U cilju razjašnjenja bilo kakvih nesporazuma, važno je navesti da ovu, uskoro važeću uredbu nisu izmislile mađarske vlasti, a nije usmerena ni protiv građana Srbije, već je doneta u interesu poljoprivrednika iz EU.
Novi propisi dotiču se prvenstveno stanovništva
Evropska unija je još 2016. godine usvojila odluku o zaštiti bilja za svih dvadeset i osam država članica, a koja će stupiti na snagu 14. decembra ove godine. Silvester Varga, carinski savetnik, kaže da to pitanje nije novo, pa ipak nije privuklo pažnju ljudi.
“Pre svega, želeo bih da pričam o stvarima koje se dotiču građana, jer što se tiče prevoza robe biljnog porekla, nema promene. Za ovo postoji način: na graničnim prelazima postoji služba za zaštitu bilja, što se tiče srpsko-mađarske granice, ona je na prelazu Horgoš-Reske – na drugim graničnim prelazima ne postoji, pa onaj koji ima ovakvu robu može da ide samo na taj prelaz. Ova odredba se ne odnosi samo na srpsko-mađarsku granicu, s obzirom da se Srbija graniči sa još tri zemlje članice Evropske unije, Bugarskom, Rumunijom i Hrvatskom. Pogrešne su glasine da Mađarska nameće ovo pooštravanje. Kao jedna od članica, Mađarska je dužna da se pridržava propisa EU.”
Zašto EU uvodi pooštravanje ?
“Još 2016. godine primećena je pojava intenzivnih štetočina koje nisu domaće. Iz Azije – prevashodno iz Kine i Vijetnama – razne bube, strižibube su dospele u Evropu. Stručnjaci su primetili da su u pitanju jedinke koje se veoma brzo razmnožavaju, pa samim tim mogu prouzrokovati i velike štete, te je zbog toga bilo neophodno reagovati. Nemoguće ih je zaustaviti, s obzirom da prelete granicu, ali je Unija morala preduzeti korake. A na granicama je carinska služba ta, koja tih koraka može da se pridržava. Stručnjak za zaštitu bilja ne može da pregleda svaki automobil, ali carinik, ako vidi na primer jedan grozd grožđa ili kilogram jabuka u prtljagu, može da skrene pažnju putniku da posle četrnaestog decembra to neće moći da unese u Uniju, tačnije može, ali samo uz dozvolu Službe za zaštitu bilja. Testiranje košta, pa ko putuje i nosi sa sobom kilogram jabuka, neće plaćati, a neće ni stajati u redu u Horgošu, da bi nabavio dokument uz koji bi mogao da prenese voće. Bez odgovarajućih dokumenata zabranjeno je unositi biljke ili biljne proizvode u EU. Ovo se ne odnosi samo na građane Srbije. Na primer, u poslednje vreme mađarske turiste upozoravaju da radi razmnožavanja ne donose pelcere iz egzotičnih zemalja. Posle 14. decembra ovo više ne mogu da rade. Stariji se još uvek sećaju da je krompirova zlatica stigla iz istočne Amerike krajem četrdesetih godina. Protiv ovog insekta postoji već pouzdana zaštita, ali sistem kasni. Slično će se dogoditi i sa štetočinama koje nam stižu sa Dalekog istoka, pre ili kasnije i protiv njih će postojati efikasno sredstvo, ali ga za sada nema, pa se moramo zaštititi pomenutim propisima.”
Da li će biti kažnjavani oni, koji makar iz neznanja budu hteli da prenesu preko granice voće ili neke druge biljke?
“Neće biti sankcija, ali biljka mora da se baci. Planirano je i postavljanje kontejnera. Izvršni nalog još nije stigao, ali je Nacionalna agencija za sigurnost hrane (NEBIH), izdala obaveštenje da će oni uništavati biljke, plodove i proizvode biljnog porekla, bačene u kontejnere, te će na taj način pokušati da zaustave njihov uvoz kroz putnički saobraćaj.”
Kako to funkcioniše u teretnom saobraćaju?
“Tamo se roba već u startu proverava. Za pošiljku je odgovoran srpski organ, koji izdaje dokument, na primer za jabuke namenjene izvozu. Treba napomenuti da su žute bubamare, koje kod nas nisu domaće, štaviše pojedu domaće bubamare, prvobitno stizale na paletama, baš kao i zelene stenice ili strižibube. Protiv njih za sada ne postoji odgovarajuća zaštita. Ne tako davno se u Njiređhazu dogodilo da su štetočine uništile jedan hektar pod malinama za dva dana, a koje su dospele u državu sa jednog ogriska od jabuke, poreklom iz Ukrajine. Od tada su vlasti morale da naprave neke korake, ali naglašavam, ne carinska-, već služba za zaštitu bilja. Carinik samo ima obavezu da skrene pažnju putniku i da mu predoči gotove činjenice: ili će da ih vrati nazad ili da ih baci, a postoji i treća mogućnost, da carinik pozove stručnjaka za zaštitu bilja. Ako se, na primer, slučaj dešava na graničnom prelazu Kiraljhalom, a stručnjak za zaštitu bilja dolazi iz Horgoša, onda treba platiti i njegove putne troškove. Ne verujem da bi putnik rizikovao za kilogram ili dva jabuka, tim pre što ljudi uvek žure kad putuju. Želeo bih da naglasim i podvučem da ovo nije izmislila Mađarska, već je reč o propisu koji važi u svim zemljama članicama Unije, pa se odnosi na biljke i voće poreklom iz treće zemlje, kao na primer Srbije i Ukrajine.”
Da li postoji biljka ili voće na koje se ovaj propis ne odnosi?
„’Uobičajeno’ voće se nalazi na zabranjenoj listi. Suprotno tome, urme, banane, ananas i slično voće predstavljaju izuzetak i njih možete preneti, pošto su i u Srbiju uvezeni tako da su već provereni. Sveukupno je dozvoljeno deset proizvoda.”
Čak i jedna jabuka predviđena za užinu može prouzrokovati zastoj na već inače opterećenim graničnim prelazima?
“Ističem da carinik nema diskreciono pravo. Svejedno je da li su u pitanju jedna, dve ili veća količina jabuka, on mora da se pridržava propisa. U vezi sa ovim je u pitanju nulta tolerancija. Nažalost, mogu se očekivati i mnogi nesporazumi, nervoza, svađe. Na primer, mislim da gastarbajteri iz južnih regiona ovo nisu pročitali i ne znaju za ovo. Kod njih je običaj da papriku potrebnu za ajvar donose iz rodnih sela, na džakove. Možemo zamisliti šta će se desiti ako to sve budu morali da bace na granicama. Prevashodno na manjim graničnim prelazima, koji imaju samo dve trake, za očekivanje je mogućnost ozbiljnog zastoja. U najboljem slučaju će carinici odvojiti na stranu ovakve putnike. Da li će ovo i uraditi, ne znam, jer ja više nisam u službi. Međutim, to bi i bilo idealno, da odvoje na stranu one sa kojima imaju probleme, da drugi ne moraju da se muče i čekaju zbog njih. Na granicama EU propisi moraju da se poštuju, prevashodno kod službenika koji vam pregleda pasoš, ali i kod carinske službe. Dovoljno je samo i onih pet rečenica, dok ga upitaju da li ima kod sebe voće, pa ako se ispostavi da ima, odvoje ga na stranu – a za to vreme su preko granice mogla da pređu dva automobila.”
Problem je lažni zaštitni znak
Kada je reč o prekograničnoj trgovini, Silvester Varga je rekao da je krivotvorenje zaštitnih znakova veliki problem
„Nigde u Evropi ili u blizini ne postoji tako nešto kao u Subotici. Tamo možete kupiti bilo kakvu markiranu odeću ili patike za deset posto od originalne cene. Carinski propisi zahtevaju da se preduzmu mere. Takvu robu bi trebalo zapleniti, kao i obavestiti na primer srpskog predstavnika Najki brenda, da smo našli patike ili majice sa natpisom Najki. Ako potonji kaže da „nije kupio od nas“, onda se zahteva uništavanje robe o trošku prodavca. Ne može se ni prodati, ni dati u dobrotvorne svrhe, čak ni socijalnim niti institucijama za zaštitu dece. Država ovo dozvoljava, jer ni ovako nije lako preživljavati, a ljude bi veoma pogodilo kada bi im tu robu oduzeli.”
Ne nosite u prtljagu biljke ili biljne proizvode!
“Sprečimo unošenje biljnih štetočina koje nisu domaće, a koje mogu prouzrokovati velike ekonomske i prirodne štete u Mađarskoj i Evropskoj uniji”, upozorava Nacionalna agencija za sigurnost hrane. U obaveštenjima okačenim na graničnim prelazima, NEBIH skreće pažnju putnika na sledeće:
Posle 14. decembra 2019. godine, sve biljke predviđene za sadnju (npr. saksijske biljke, seme, sredstva za razmnožavanje), plodovi (npr. jabuke, lešnici), i određeni biljni proizvodi (npr. venci, sveže začinsko bilje) moći će se uneti iz zemalja van Evropske unije, samo sa fitosanitarnim sertifikatom i u ličnom prtljagu! Biljke unete bez fitosanitarnog sertifikata vlasti će uništiti.
Dalje informacije na web stranici portal.nebih.gov.hu.
Ovaj tekst objavljujemo u saradnji sa Szabad Magyar Szó, čije tekstove na srpskom možete pratiti na portalu Slobodna reč.
Izvor: Slobodna reč – Imre Tot (Porodični Krug – Családi Kör)
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.