Mario Vrselja na fašističkoj tribini o Ljotiću, sa neonacističkim obeležjima
Nakon dva meseca upornog ćutanja…
Većnici Hrvatskog nacionalnog veća u Srbiji u utorak će u Rumi raspravljati o postupcima predsednika omladine tog tela Marija Vrselje, koga su mediji doveli u vezu sa neonacističkim organizacijama.
Kako je navedeno u materijalu za sutrašnju sednicu, sedma tačka dnevnog reda posvećena je „nedavnim objavama u medijima o predsjedniku Povjerenstva za mladež – Mariu Vrselji“.
Opozicioni većnik HNV-a Tomislav Stantić zatražio je 6. oktobra od predsednika tog tela Slavena Bačića da podnese ostavku zbog ćutanja o slučaju Marija Vrselje.
Tog dana je osam većnika predalo i zahtev za sazivanje vanredne sednice HNV-a i ujedno optužilo Bačića da je “apsolutno nedopustivo” jednomesečno ćutanje rukovodstva HNV-a o slučaju Vrselja.
Oni su u zahtevu naveli da svako dalje ćutanje u javnosti HNV-a po ovom pitanju nanosi neprocenjivu štetu ugledu tog tela i hrvatskoj nacionalnoj zajednici u Srbiji.
U međuvremenu, predsednik HNV-a Slaven Bačić je saopštio da ne postoji obaveza tog tela da se javno izjašnjava o stavovima “koje su iznosili pojedinci, koji u tom momentu nisu predstavljali HNV”.
Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) objavio je pre dva meseca članak, a Radiotelevizija Vojvodine (RTV) je emitovala dokumentarni film o Mariju Vrselji, iz kojih se vidi da je on u prošlosti posećivao neonacističke i profašističke tribine u Novom Sadu, a na fotografijama se može uočiti da je na odeći nosio i neonacističke simbole.
Mediji su objavili i da je Vrselja položio vence na Blajburgu, da je sarađivao sa proustaškim strankama iz Hrvatske i da je u Sremskoj Mitrovici organizovao zabave na kojima se slušala ustaška muzika, uz istu takvu ikonografiju.
Mario Vrselja je negirao da je bio pristalica neonacizma i fašizma.
Izvor: Autonomija
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.