Prihvatni centar u Subotici, foto: NJ/Magločistač
Grupe koje krijumčare migrante su aktivne, naoružane i opasne, upozoravaju stručnjaci, a građani koji žive blizu područja na kojima one deluju su zabrinuti za bezbednost. Nakon što je početkom jula u pucnjavi u šumi kod Subotice jedna osoba ubijena, a šest ranjeno, pojačano je prisustvo policije.
Situacija je posebno teška zbog toga što konstantno pristižu nove grupe migranata koje žele što pre da nastave put ka Zapadnoj Evropi.
Prošle nedelje pojavili su se navodi građana o novom oružanom incedentu koje, međutim, policija nije potvrdila.
“U petak, kada sam se vraćala sa posla, negde oko četiri, pola pet, iz busa kada smo izlazili, tu kod parka bilo je migranata i policije. Koliko sam čula, oni su sami dolazili iz šume i govorili da se opet događa pucnjava”, kaže Mirjana iz Subotice.
Ona je navela da nema većih problema sa migrantima, ali da prisustvo krijumčara u obližnoj šumo kod stanovnika izaziva strah. U subotičkoj policiji nisu mogli da potvrde da je bilo pucnjave u naselju Makova sedmica. Kako su rekli za Euronews Srbija, od građana su dobijali takve informacije, ali na terenu nisu mogli da pronađu tragove te pucnjave.
Policija jeste tokom vikenda u Prihvatni centar u Subotici dovezla grupu migranata, kažu i u Komesarijatu za izbeglice, ali navode da to nije neuobičajeno.
“Usled guranja preko mađarske granice kojih ima na stotine dnevno, ljudi hrle u ruke krijumčara koji im omogućavaju da će preći granicu što lakše. Upravo tako krijumčarski lanci rastu, pošto migranti moraju da plate takve usluge. Za razliku od oružja ili droga koje krijumčarite jednom, ljude možete da krijumčarite više puta, i to je, nažalost, podsticaj za mnoge građane iz lokalne sredine da se uključe u ove krijumčarske lance”, rekao je za Euronews Srbija Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
“Svedoci smo, od jula, da borba između krijumčarskih grupa dovodi i do oružanih okršaja koji se javljaju duž šumskog područja u blizini Subotice. O tome svedoče ljudi na terenu, kako građani, tako i migranti koji se ipak plaše krijumčara”, dodaje Đurović.
U Subotici, kapacitet kampa je negde oko 200 ljudi, a ima ih više od 400 u i oko kampa, napominje Đurović, i dodaje da je posebno teško što stalno dolaze nove izbeglice koje žele da nastave put dalje.
U Prihvatnom centru, utisak je, veća je gužva nego letos. Muškarci različitog uzrasta i porekla na dnevnom nivou dolaze i odlaze. Ipak, upravnik centra kaže – nije se mnogo toga promenilo u proteklih nekoliko meseci.
“Sigurno trećina, ako ne i do polovine od 350, 400 i više, koliko nama bude na brojnom stanju i na obrocima, su lica iz Avganistana. Potom značajno prisutni, u dvocifrenim brojkama su lica iz Sirije, Pakistana, Maroka… mi ih primamo svih ovih meseci. Ko god da dođe, mi ih primamo, iako smo preko naših kapaciteta. Procena ljudi iz Komesarijata u saradnji sa organima bezbednosti i lokalnom samoupravom je da je bolje da su ovde”, kaže za Euronews Srbija upravnik Prihvatnog centra u Subotici Siniša Marković.
Za mnoge je, međutim, Srbija samo usputna stanica.
“Ljudi kada dođu do nas, uglavnom dolaze iz Makedonije, ali i Bugarske i administrativne granice sa Kosovom, i nastavljaju dalje ili prema Bosni ili prema Mđaarskoj, najverovatnije jer krijumčarski lanci sada omogućavaju da se mađarska ograda pređe, ali i zato što je Mađarska deo Šengena, pa posle nje više nema granica i oni mogu da odu gde žele”, kaže Đurović.
“Oni se vraćaju nazad duž mađarske granice, i tu imamo intenzivno nasilje mađarske policije, koja ih tretira na nehuman način, i gura ih preko ograde nazad u Srbiju pri čemu se krši sporazum koji imaju Mađarska i Srbija, ali i dovodi do teškog humanitarnog stanja duž granice sa Mađarskom, gde boravi veliki broj ljudi iz Avganistana, Sirije, ali i drugih zemalja Azije i Afrike”, dodaje Đurović.
Muškarac Islam (31) koji dolazi iz pojasa Gaze, rekao je za Euronews Srbija da je dva puta došao do Baje peške, uz pomoć GPS-a, a da ga je tamo uhvatila policija.
“Ponašali su se prema meni s poštovanjem. Vratili su nas nazad”, naveo je Islam.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se nedavno sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom, a nakon trilaterale je obznanio dogovor tri zemlje da se suprotstave ilegalnim migracijama.
Đurović, međutim, navodi da je ovde pre svega sastanak bio vezan za “druačiju vrstu migracija u odnosu na onu koja je uobičajena kod nas”.
“To je migracija pomoću avio-prevoza. Značajan broj ljudi koji je došao kod nas preko aerodroma, usled liberalnog viznog režima koji imamo sa tim zemljama, dolazi i prelazi granice Srbije i odlazi u EU – radi se o ljudima iz Tunisa, Indije, Burundija… na to se izgleda odnosi ovo usaglašavanje viznih politika, jer Srbija u procesu evrointegracija treba da usaglasi svoj vizni režim sa viznim režimima zemalja EU, u kom zemlje koje sam pomenuo i te kako podrazumevaju da njihovi građani imaju vize kada dolaze u Srbiju”, navodi Đurović.
Kako dodaje, tu se i dalje očekuje niz tehničkih dogovora, ali je bitan deo u borbama protiv migracija ovog tipa zaključenje sporazuma o readmisiji sa zemljama odakle ti ljudi dolaze.
“To je jako težak proces, zemlje porekla odbijaju da zaključe takve sporazume, pa je pitanje koliko efikasno to pitanje može da se rešava. Sa druge strane, kada govorimo o ljudima koji dolaze kopnenim putem, migracija je masovna i teško da možemo da očekujemo da Srbija može da zaustavi interkontinentalnu migraciju, pa čak i uz pomoć Mađarske i Austrije, kada to nisu uspele Turska, Bugarska ili Grčka”, navodi on.
Đurović se osvrnuo i na migracije izazvane ratom u Ukrajini, pa je tako naveo da u Srbiji ima izbeglica iz te zemlje. Kako kaže, više od 17.900 ih je prijavilo boravak u Srbiji, a prošlo je više od 95.000. Ima i državljana Rusije, navodi Đurović, ali oni malo traže azil za sada – do septembra, svega 18 njih.
S obzirom na to da ljudi koji odlaze iz Rusije dobrim delom to čine zbog delimične mobilizacije koju je ta zemlja proglasila, Đurović ističe da “ljudi koji beže od vojne obaveze mogu da traže azil ali ga neće dobiti”.
“Međutim, ako beže od progona, i zbog opasnosti po život, od političkog progona ili zbog toga što ne žele da služe u vojsci i ubijaju ljude jer je to protiv njihovog ubeđenja, imaju velike šanse da dobiju azil kod nas”, dodaje.
Đurović napominje, ipak, da je glavni razlog zašto ljudi iz Rusije uglavnom ne traže azil, to što bez vize mogu da uđu i u Srbiji borave do tri meseca, pa im to omogućava da se donekle snađu.
“Mnogi ovde zasnivaju i radne odnose ili zasnivaju svoje poslove, pa traže druge načine da ostanu i mimo azila ovde”, zaključuje Đurović.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.