Nacionalističko divljanje ima za cilj da se skrene pažnja sa suštinskih problema sa kojima se društvo suočava
Koalicija nevladinih organizacija “Građanska Vojvodina” poručila je danas da sa velikom zabrinutošću konstatuje da su godišnjice događaja iz ratova devedesetih postale povod za nacionalističko orgijanje, raspirivanje mržnje i najnižih strasti.
U saopštenju te Koalicije se ocenjuje da, umesto da datumi koji podsećaju na nesrećna zbivanja iz nedavne prošlosti budu prilika da se, uz pijetet prema svim žrtvama, suoči sa prošlošću, sramnom politikom koja je dovela do strašnih zločina, te da se izvuku pouke i napusti ideologija koja je bila prauzrok svih zala – oni se koriste upravo da bi se takva politika i ideologija rehabilitovala, uz konstantno podizanje nacionalističkih tenzija.
“Predstavnici vlasti bi takođe, umesto skupljanja političkih poena i potpirivanja mržnje, mogli obletnice da iskoriste da učine suštinska i simbolička dela koja mogu da pomognu žrtvama ratova i sulude politike, a ne da ih dodatno ponižavaju”, piše u saopštenju “Građanske Vojvodine”.
U njemu se dodaje da, kao i ranije, nacionalističko divljanje ima za cilj da se skrene pažnja sa suštinskih problema sa kojima se društvo suočava i da se učvrsti neodgovorna vlast.
“I pritom se ne uzimaju u obzir strašne posledice koje ono može da ima”, navodi se u saopštenju.
Nevladine organizacije su ocenile da se godišnjice koriste i da bi se sprečavala kritička misao i izvršilo dodatno zaglupljivanje i pasivizacija javnog mnjenja.
Koaliciju “Građanska Vojvodina” čine Centar za regionalizam, Građanska akcija, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Zelena mreža Vojvodine, Centar za razvoj civilnog društva, Građanski fond Panonija, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Centar za interkulturnu komunikaciju i Vojvođanski građanski centar.
Kuća ljudskih prava: Ni Srbija, ni Hrvatska nisu ispunile obaveze prema žrtvama
Članice Kuće ljudskih prava povodom godišnjice “Oluje” sa žaljenjem konstatuje da i nakon 20 godina od proterivanja preko 200 hiljada etničkih Srba iz Hrvatske, ni Srbija ni Hrvatska nisu ispunile svoje obaveze prema žrtvama koje ove dve države već 20 godina zapostavljaju i iznova ponižavaju, navodi se u saopštenju Kuće ljudskih prava.
NVO su ocenile da ova godišnjica treba da služi kao podsetnik da su za njeno obeležavanje neophodni konkretni postupci država kojima bi se žrtvama pružilo potrebno priznanje, obeštećenje i omogućena prilika za dostojan život.
Članice Kuće ljudskih prava su podsetile da ni nakon 20 godina od “Oluje” Hrvatska nije omogućila sistematski i održiv povratak proteranih Srba dok je Zakonom o odgovornosti za štetu nastalu usled terorističkih akata i javnih demonstracija i Zakonom o odgovornosti Republike Hrvatske za štetu uzrokovanu od pripadnika hrvatskih oružanih i redarstvenih snaga tokom Domovinskog rata praktično onemogućila žrtve da potražuju naknadu štete od države Hrvatske.
U saopštenju se podseća i da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije u suprotnosti sa Konvencijom o statusu izbeglica sprovodili organizovane akcije prinudne mobilizacije izbeglica koje su zatim predavali paravojnim jedinicama pod komandom Željka Ražnatovića Arkana u Erdutu. Kako se navodi, zabrinutost posebno izaziva činjenica da je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Srbije restriktivnim tumačenjem Zakona o pravima civilnih invalida rata žrtvama iz Hrvatske uskratilo ne samo pravo na novčanu pomoć koje po ovom Zakonu imaju, već im je uskratilo osnovno ljudsko dostojanstvo i pravo da u očima zakona budu prepoznati kao žrtve.
“Posle 20 godina ignorisanja i ponižavanja, naš stav prema žrtvama više ne sme biti simboličan i stati u Dan žalosti i zastajanje sa radom na jedan minut, zbog čega članice Kuće ljudskih prava poziva Vladu ali i Skupštinu Republike Srbije da se položaju žrtava u našem društvu posvete i na adekvatan način odgovore potrebama ove marginalizovane grupe”, poručile su organizacije.
Kuću ljudskih prava čine Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku.
Izvor: Autonomija
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.