Denis Kolundžija: Gospodin Pišta

Mi, novinari, na prste jedne ruke možemo da nabrojimo političare sa kojima intervjui, susreti, razgovori u nama nikad nisu izazivali stres, mučninu ili, u najgorem slučaju, napad želje da batalimo sve i pronađemo drugi posao.

ŠTA NAM NEDOSTAJE: Uželeli smo se odavno pristojnosti i manira; barem neki od nas. Nešto što je nekad bilo uobičajeno, danas kad u nekom zabljesne slavi se maltene kao znak da će čovečanstvo ipak preteći.

MANJINA: Svedeni poslednjih godina na tešku manjinu, postoje ljudi koji odveć dugo odaju utisak da su ovde zarobljeni jer ih je vremenska mašina zaboravila vratiti u njihovo vreme.

MOŽE DRUGAČIJE: Dok oko njih urlaju i viču, oni pričaju tiho i smireno; dok su oko njih ogrezli u vulgarnost i(li) jedva sastavljaju prostoproširenu rečenicu, oni biraju reči i tako umeju lepo da se izražavaju da od toga pšenica hoće da proklija; dok u ljudima oko njih kulja agresivnost a oponenti se imaju smatrati ljutim neprijateljima, oni i takvima bez problema kažu „dobar dan“, ako treba i na više jezika, i pružaju ruku čija toplina u svakome ume da probudi, bar na tren, uspomenu na vremena kad je sve osim civilizovanosti bilo neprihvatljivo.

NEMA PREDAJE: Takvi se danas, nažalost, svećom po mraku traže. Još ređi su među njima oni koji nisu pristali da se povuku, da dignu ruke od svega zbog većine, već su, naprotiv, sve to što smatraju poželjnim i normalnim pokušavali da zadrže, pa i da vaspostave u javnom prostoru.

RETKI: Mi, novinari, na prste jedne ruke možemo da nabrojimo političare sa kojima intervjui, susreti, razgovori u nama nikad nisu izazivali stres, mučninu ili, u najgorem slučaju, napad želje da batalimo sve i pronađemo drugi posao.

VASPITANJE: Sa Ištvanom Pastorom tako je oduvek bilo. Čak i kad se u njegovom političkom okruženju odnos prema novinarima drastično pogoršao, zadržao je gospodsko ophođenje i spremnost da odgovara na pitanja, ne zaboravljajući nikad – onako, pomalo očinski – da pita o zdravlju i kako je na poslu: neko će reći da je možda terao inat svima koji ga nisu sledili; ja bih rekao da je samo baštinio kućno vaspitanje.

NESTVARNO: Zato su i sednice Skupštine Vojvodine, kojima je punih 11 godina predsedavao, izgledale nestvarne za prilike koje u ovoj zemlji vladaju u sličnim telima. To danas priznaju čak i oni koji unižavanju svakog dostojanstva i pristojnosti sistematski svuda doprinose. Samo nisu smeli u vojvođanskoj skupštini.

SVETAC: Rođen na praznik Svetog Ištvana (20. avgust), verujem da nije bilo ni trunke dileme oko toga koje će ime dobiti. One koji nose to ime odmila zovu – Pišta. Znam da su ga mnogi tako zvali, ali meni je to bilo uglavnom teško da prevalim preko usana, čak i u komunikaciji s kolegama.

MANIRI: Ne znam nikog kome je tako dobro stajalo ono gospodin pre prezimena. To se baš lako izgovaralo, ali ne radi etikecije i zbog funkcija koje je obavljao, već zbog manira koji su ga krasili. Gospodskih.

PRILIKA: Budući saziv vojvođanske skupštine biće u prilici da pokaže koliko su iskrene bile krupne reči o potrebi očuvanja zaostavštine Ištvana Pastora, izgovorene na oproštaju od preminulog predsednika Skupštine Vojvodine.

PRAZNINA: Pristojnost, bitno drugačiji odnos prema novinarima niko nije pomenuo. Tu će Gospodin Pastor – nek mi je samo ovaj put dozvoljeno: Gospodin Pišta – toliko nedostajati.