LJILJANA LELIEVELD-GOGIĆ: PRVI PUT S HOLANĐANIMA NA REFERENDUMU 

Da li Evropska unija pati od tzv. demokratskog deficita? Holandija, kao jedna od 28 članica EU i jedina koja još uvek nije ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Ukrajinom, sutra će po prvi put primeniti novi demokratski instrument – savetodavni referendum, kako bi se i “glas naroda” po tom pitanju čuo. Preliminarna istraživanja upućuju na to da SSP neće proći, iako ga je Holandski parlament prethodno podržao. U kakvoj atmosferi se referendum odvija, specijalno za “Magločistač” iz Haga piše naša Subotičanka Liljana Lelieveld-Gogić.

Ljiljana Lelieveld-Gogić

Holanđani će 6. aprila imati priliku da se na savetodavnom referendumu izjasne o Sporazumu o pridruživanju između Evropske unije (EU) i Ukrajine. Savetodavni referendum uveden je prošlog leta, kao novi demokratski instrument, i prvi put će biti primenjen sutra.

Sporazum je u Briselu potpisan krajem juna 2014, sa tada novim ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom, i opisan je kao “prvi ali najodlučniji korak” ka članstvu u EU. Holandija je trenutno jedina zemlja EU koja još  nije ratifikovala dokument. Holandski parlament je podržao Sporazum EU-Ukrajina, ali je njegova ratifikacija suspendovana, nakon što su evroskeptični aktivisti uspeli da prikupe oko 450.000 potpisa (neophodno je 300.000), zatraživši izjašnjavanje građana po tom pitanju.

Šansa za “glas naroda”

Potrebno je da na glasačka mesta izađe najmanje četiri miliona građana, kako bi se obezbedio minumum od 30 odsto izlaznosti. Ministar inostranih poslova Bert Kunders ranije je izjavio da će glasati “za”, ali i da će Vlada razmotriti svoj stav o Sporazumu ukoliko se građani izjasne protiv.

Ovako će izgledati glasački listić, foto: Ljiljana Lelieveld-Gogić

Holandska organizacija “Odbor građana EU” još je ranije izražavala želju za održavanjem referenduma o navodnom nedostatku demokratije u EU. Bart Najman, sa aktivističkog bloga “Geen stijl” (Bez stila), koji se pridružio Komitetu, izjavio je da o Sporazumu o pridruživanju sa Ukrajinom niko nikad nije mogao da bilo šta kaže.

Činjenica da Sporazum moraju da potvrde i Evropski parlament i svih 28 nacionalnih parlamenta EU, prema inicijatorima, ne znači puno. Oni tvrde da parlamenti skoro uvek glasaju potvrdno, dok su značajni delovi stanovništva skeptični u vezi za bližom saradnjom u Evropi. Referendum o tako značajnom sporazumu, kao što je ovaj sa Ukrajinom, daje priliku “narodu” da se njegov glas čuje i između izbora, navode inicijatori. Zanimljivo je da se sličnim sporazumima, postignutim između EU i Gruzije i Moldavije, oni nisu bavili.

A gde su izbori, tu su i podele. Protivnicima Sporazuma EU-Ukrajina govore da su “Putinovi useful idiots”, a zagovornicima da “nastavljaju da grade diktatorsku evropsku super-državu”.

Oni koji pozivaju da se na referendumu zaokruži “ne”, strahuju  da bi, ukoliko se Sporazum prihvati, to bila stepenica za ukrajinsko članstvo u EU, kao i da bi to holandske poreske obveznike koštalo milijarde evra.

Vlada čeka rezultate

Mesto odlučivanja – zgrada Holandskog parlamenta, sa nacionalnom i EU zastavom, foto: Ljiljana Lelieveld-Gogić

Holandski premijer Mark Rute kazao je da će čekati da vidi kako će se referendum odvijati i njegove rezultate, pre nego što donese odluku o daljim koracima.

Vlada se izjasnila da će se zalagati za usvajanje sporazuma s Ukrajincima, a premijer Rute poručio je da je Sporazum dobar za EU i za Holandiju, te da ne treba da bude viđen kao prvi korak Ukrajine ka članstvu u EU. “To nema nikakve veze sa pristupom Uniji”, kazao je Rute, dodavši u šali da “učešće na Eurosongu nije predznak pristupa EU”.

Istraživanja javnog mnjenja obavljena u periodu od decembra prošle do kraja marta ove godine pokazuju da je većina Holanđana protiv Sporazuma, a očekivanja su da će na referendum izaći više od 30 odsto građana. Iako ankete ukazuju da su, nakon što se upoznaju sa sadržinom Sporazuma, ispitanici skloni da ga podrže, prema poslednjim ispitivanjima, protiv će se izjasniti oko 60 odsto građana.

Ukoliko većinsko izjašnjavanje bude “ne”, vlada će biti obavezna da Sporazum vrati Parlamentu na ponovno razmatranje, ukazuju stručnjaci.

Pojedini delovi Sporazuma primenjuju se inače od novembra 2014. i od januara ove godine. Prema rečima ministra Kundersa, u pitanju je oko 70 odsto sporazuma.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#f2f2f2″ bcolor=”#b72a2a”]Ljiljana Gogić se novinarstvom bavi od srednjoškolskih dana, najpre kao saradnik u Omladinskom programu Radio Subotice. Za vreme studija na Fakultetu političkih nauka, radila u Beogradskoj rubrici dnevnog lista “Politika”. Od 1992. do 1997. novinar je “Subotičkih novina” i subotički dopisnik dnevnih novina “Borba”, kasnije “Naša borba”. Od jula 1997. novinar “Naše borbe”, a od 1999. novinar Agencije “FoNet” u Beogradu. Od 2001. dopisnik iz Holandije i izveštač iz Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde, najpre za “FoNet”, a zatim novinsku agenciju Republike Srpske SRNA, BiH, te za Novinsku agenciju Srbije, Tanjug. [/quote]

Optimisti i realisti

Sporazum o pridruživanju sa Ukrajinom razlikuje se od drugih sporazuma EU o pridruživanju, a najznačajnija razlika jeste upravo u tome da li se govori o budućem članstvu u Uniji. U tekstu Sporazuma o pridruživanju sa Srbijom, Turskom, Albanijom i Hrvatskom (koja je sada članica Unije), to jeste slučaj.

Optimisti ukazuju da ukrajinska situacija može da se promeni – za desetak godina ta zemlja bi mogla da se transformiše u primer demokratije, sa zdravom ekonomijom, što bi povećalo njene šanse da se približi Uniji. Realisti ukazuju da u međuvremenu EU mora da reši interne probleme sa evrom i izbeglicama i da razjasni odnose s Rusijom. Budući da je brzo rešenje ovih problema malo verovatno, o članstvu Ukrajine u EU u nekom kraćem roku ne može da se govori, iako se vlada u Kijevu tome nada.

Ljiljana Lelieveld-Gogić (Magločistač)

[clear]