U Tavankutu potpisan Protokol o saradnji između organizacija civilnog društva: Umrežavanjem do veće vidljivosti i boljih rezultata u radu sa mladima

U okviru realizacije projekta „Ja u tuđim cipelama“, čiji nosioci su Hrvatsko kulturno prosvjetno društvo „Matija Gubec“ i portal Magločistač kao medijski partner, u Tavankutu je potpisan Protokol o saradnji između organizacija civilnog društva, čiji cilj je zajednički rad na budućim projektima koji u fokusu imaju mlade iz različitih nacionalnih zajednica, zatim intenzivnija promocija multikulturalnosti i interkulturalnosti Subotice, te zagovaranje uvođenja konkretnih mera u javne politike na nivou lokalne samouprave kroz koje se te vrednosti i praktično ostvaruju.

Među potpisnicima ovog dokumenta nalaze se HKPD „Matija Gubec“, Inovativna mreža, Edukativni centar Roma, Nemački narodni savez, Udruženja građana „Ostorka“ sa Palića, i Saveza strukovnih društava i udruženja.

Tom prilikom, predstavnici nemačke, hrvatske, mađarske, romske i srpske nacionalne zajednice, izneli su zajednički stav da je, za početak, neophodno da Grad Subotica obezbedi  jedan prostor po meri mladih, u kom bi oni sami bili kreatori programa u skladu sa svojim interesovanjima, ali i nosioci promena u lokalnoj zajednici kroz promociju urbanih sadržaja koji, složili su se potpisnici Protokola, nedostaju trenutno u kulturnoj ponudi grada.

Suknović: Mladi distanciraniji jedni od drugih u gradu

Predsednik Hrvatskog kulturno prosvjetnog društva „Matija Gubec“ iz Tavankuta, Ladislav Suknović, istakao je da uočava razliku između prilika u kojima se sreću mladi u seoskim i gradskim sredinama, pri čemu je međusobno distanciranje prisutnije u gradu:

„Okupe se možda oko neke ideje ili zajedničke stvari, ali ništa više od toga, dok u seoskim sredinama i seoskim udruženjima interakcija mladih postoji i po drugim osnovama, na primer, u privatnom životu. Nije, dakle, isključivo vezana samo za ciljeve koji su postavljeni unutar nekog udruženja, nego su zapravo daleko širi“.

Suknović je ovom prilikom najavio i organizovanje jedne interkulturalne večeri u Tavankutu u sklopu realizacije projekta „Ja u tuđim cipelama“, koje će biti još jedna u nizu prilika da se okupe i druže mladi koji potiču iz različitih nacionalnih zajednica u ovom mestu.

„U planu je da se prikažu video-klipovi u čijem kreiranju su tokom projekta učestvovali mladi, a čije teme su upravo pripadnici drugih nacionalnih zajednica: kakav je njihov položaj, kakve su njihove potrebe, koji su problemi sa kojima se suočavaju. Mladi će pokušati da u ’tuđim cipelama’ vide zapravo kakav je njihov položaj“, rekao je Ladislav Suknović.

Vajs: Mladima treba mesto okupljanja oko alternativnih sadržaja

Da mladima u gradu nedostaje jedan društveno-kulturni centar koji bi oni sami „punili“ sadržajem kroz izbor, kreiranje i razvijanje sadržaja, smatra i predsednik Nemačkog narodnog saveza, Rudolf Vajs.

„Treba im ostaviti slobodne ruke da dogovore programe tog centra, uz podršku iskusnijih i starijih, da imaju osećaj da taj centar sami vode, da organizuju koncerte, dešavanja, žurke.

Ključna reč je – zajedno, i tada bi se prisutna distanca među njima vrlo brzo smanjila“, ocenio je on.

Kao primer dobre prakse koja se neguje u Subotici, Vajs je istakao časopis „Mozaik“ u čijem kreiranju učestvuje 10 nacionalnih zajednica, uključujući i kinesku, a koji je okosnica dobre saradnje svih njih:

„’Mozaik’ pripremamo na sedam jezika i, kada nam dođu u posetu iz Brisela, svi se iznenade jer vide da mi znamo kako treba živeti zajedno, i to ne samo na nivou parola. Jezik kod nas uopšte nije problem kada se mi negde sastanemo – mi se razumemo, i to je najvažnije“.

Nemačka zajednica, dodao je on, u svojim prostorijama ima tablu na kojoj je ime saveza ispisano na četiri jezika i dva pisma – na nemačkom, mađarskom, hrvatskom, srpskom, i to je prvo što posetioci ovog udruženja mogu da vide kada ih posete.

Kroz časopis „Mozaik“, naglašava dalje Vajs, predstavnici svih nacionalnih zajednica se bave i ozbiljnim temama, ne samo folklorom, što je samo još jedna u nizu stereotipnih predstava kada se radi o nacionalnim manjinama.

„Ja volim štrudle, nemačke su ukusne jako, ali ako ćemo mi samo peći kolače i plesati u lepim narodnim nošnjama i biti vesele Švabe, onda nas niko neće uzimati za ozbiljno i onda tonemo kao zajednica, zbog čega je važno da obrađujemo i drugačije teme“, zaključio je Rudolf Vajs.

Hulo: Nacionalni saveti su zatvoreni

Predsednik Saveza strukovnih društava i udruženja iz Subotice, Ištvan Hulo, rekao je da je konstantno potrebno davati mladima šanse da se bolje upoznaju u cilju smanjenja prisutne etničke distance, pre svega kroz istraživanje tema koje ih sve zajedno okupljaju.

„Nacionalni saveti su generalno zatvoreni. Postoji potreba da se oni više otvore i za druge zajednice. Kada je reč o etničkoj distanci, najveće predrasude i distanca postoje prema romskoj zajednici, stanje je prilično loše, i treba pronalaziti načine da se ona prevaziđe“, ocenio je Hulo.

U višenacionalnim sredinama, kakva je Subotica, organizovanjem zajedničkih dešavanja utiče se i na negovanje međusobne tolerancije, dodao je on.

„Često je nepostojanje tolerancije upravo razlog što se međusobno ne poznajemo i tako se stvaraju predrasude. Kada su mladi zajedno, predrasude nestaju, tako shvate da one nemaju smisla. Oni imaju potrebu za druženjem, ali ako nemaju mogućnosti za tim, onda se zatvaraju u svoje nacionalne torove“, smatra Hulo.

Nikolić: Nacionalne zajednice se međusobno ne poznaju

Da postoje barijere i veoma izražena etnička distanca prema romskoj zajednici, smatra i predsednik Edukativnog centra Roma, Stevan Nikolić:

„Diskriminacija, stereotipi, izopštavanje iz sistema, uprkos činjenici da romska zajednica nema ni ekonomsku ni političku moć. A osnovni razlog za to je da se nacionalne zajednice u Subotici međusobno ne poznaju“.

U tom kontekstu, smatra on, bitno je da se radi na njihovom međusobnom približavanju, upoznavanju jer samo tako taj jaz može da se prevaziđe.

„Bolje upoznavanje kroz projekte kao što su ’Ja u tuđim cipelama’ ili ’Svi naši tornjevi’, kroz kreiranje časopisa ’Mozaik’, stvaranje interkulturalnog duha i ambijenta u Subotici jeste rešenje za prevazilaženje bilo kojih nepoznanica i prepreka za zajednički život“, poručio je Nikolić.

Prema njegovoj oceni, pozitivno je to što je država zauzela stav o inkluzivnom obrazovanju i što se ono primenjuje u praksi u obrazovnom sistemu.

„Rezultati će biti vidljiviji kod novih generacija koje dolaze, jer će one biti kreatori inkluzivne kulture u društvu, a to je dug proces“, naglasio je Nikolić.

On je podsetio da je od nedavno u Subotici ponovo formiran i Savet za međunacionalne odnose, ali da je potrebno uspostaviti mnogo intenzivniju saradnju.

„Bitno je da sve nacionalne zajednice povodom obeležavanje nekih svojih važnih datuma pozovu i druge predstavnike manjina jer nema baš takvih primera u Subotici i na tome treba u buduće raditi“, poručio je Nikolić.

Aleksić: Grad Subotica je već prepoznat po svojoj interkulturalnosti i multikulturalnosti

Članica Gradskog veća zadužena za resor omladine i sporta, Nataša Aleksić, izjavila je za Magločistač da mladi u Subotici, koja je već prepoznata po svojoj interkulturalnosti i multikulturalnosti, imaju mogućnosti da se, u zavisnosti od svojih interesovanja, uključe u različite programe koji se organizuju tokom cele godine.

“Programi koje organizuju gradske ustanove su namenjeni svima bez obzira na etničku pripadnost”, kratko je rekla ona, najavljujući da bi Grad Subotica, ukoliko sve bude teklo po planu, trebalo do kraja 2024. da dobije novi omladinski centar “čija će vrata biti otvorena za sve zainteresovane mlade”.

“To će biti mesto gde će oni moći da realizuju svoje ideje, kreativnost i stvaralaštvo”, poručila je Nataša Aleksić.