Policajac u vozu ovog puta je migrante isterao iz vagona na toj stanici. Ispostavilo se da je to ove nedelje učinjeno već više puta. Migranti mogu da putuju do Aleksandrova. Iz bezbedonosnih razloga, kaže naredba. Istovremeno je u blizini stanice u Aleksandrovu i nekadašnja ciglana, taksijem se mogu dovesti u grad ili na Palić…
Žale se, kažu da su od njih, nakon što su kročili u Srbiju i zatražili dokumente, tražili sve podatke, uzeli su im čak i otiske prstiju, „kao od kriminalaca“, kako oni kažu. Pokazuju neki papir koji su dobili, sa kojim mogu ostati na teritoriji države. Jedan od njih vadi iz džepa dokument, dobijen od subotičkog sudije za prekršaje, napisan naravno ćirilicom.
Petak uveče oko 21.40, Beograd, železnička stanica: kao što to obično biva, opet je gužva, kao da je sve više migranata. Voz za nekoliko minuta kreće za Suboticu, a odande dalje, do Budimpešte…
Gledajući masu postaje očigledno da voz opet kasni, već u polasku. Migrante teraju u dva vagona, dok ostali putnici mogu da sednu u ostale vagone. Kondukteri su dobili takav nalog, oni na taj način štite građane od eventualne zaraze ili druge opasnosti. U vagonu sa migrantima je gužva, sva mesta za sedenje i stajanje su zauzeta, oko dvesta ljudi putuje jedno na drugome skoro četiri sata do Subotice. Kako su mogli prodati više karata nego što ima mesta u vozu? Zašto se ne priključi još jedan vagon, da bi i oni mogli sesti, kad su već platili kartu po punoj ceni? – pitam se, gledajući neljudske prilike u kojima su migranti prinuđeni da putuju. Voz kreće sa dvadesetak minuta kašnjenja.
Subota ujutru, dva sata, železnička stanica u Subotici. Pred stanicom taksi vozila na pretek. Brzi voz iz Beograda je trebao stići još pre pola sata, ali još uvek ga nema nigde… Na stanici čeka oko 20-30 migranata. Na drugi peron stiže međunarodni voz iz Budimpešte koji polazi u 2.30 po redu vožnje za Beograd. Menjaju se lokomotive, a na stanici je tišina, svi čekaju pospanih očiju: neko svoje najbliže, kao ja, neko da otputuje negde, u noć. Migranti koji čekaju, između sebe dele male bele dokumente. Većina njih su mladi muškarci, ali ima među njima i žena, a i male dece. Muškarci puše, tiho razgovaraju među sobom, žene su zauzete decom. Voz iz Beograda stiže u 2.40, skoro prazan. Stiže kasnije jer je stao na stanici u predgrađu Subotice, u Aleksandrovu. Uprkos tome što ni brzi, a ni međunarodni vozovi nikad ne staju u Aleksandrovu. Policajac u vozu ovog puta je migrante isterao iz vagona na toj stanici. Ispostavilo se da je to ove nedelje učinjeno već više puta. Migranti mogu da putuju do Aleksandrova. Iz bezbedonosnih razloga, kaže naredba. Istovremeno je u blizini stanice u Aleksandrovu i nekadašnja ciglana, taksijem se mogu dovesti u grad ili na Palić…
Po dolasku voza na prvi peron jedan od saradnika sa stanice trči napolje: „No! Your train will be on the second track!” (Ne! Vi idete vozom sa drugog perona!) Izbeglice koje možda čekaju već više sati se vraćaju na svoja mesta. Putnici za Mađarsku sedaju u voz koji kreće prema carini. Dok ne stigne na stanicu voz koji kreće u zoru u Beograd, razgovaramo sa migrantima. Idu u Beograd. Vratili su ih u glavni grad Srbije. Žale se, kažu da su od njih, nakon što su kročili u Srbiju i zatražili dokumente, tražili sve podatke, uzeli su im čak i otiske prstiju, „kao od kriminalaca“, kako oni kažu. Pokazuju neki papir koji su dobili, sa kojim mogu ostati na teritoriji države. Jedan od njih vadi iz džepa dokument, dobijen od subotičkog sudije za prekršaje, napisan naravno ćirilicom. Zbog povrede granice, obavezali su ih na plaćanje kazne od preko pet hiljada dinara. „To nije dozvola za boravak“ – htela sam da kažem, jer njih očigledno nisu informisali o čemu se zapravo radi, ali je radnik sa stanice ponovo istrčao: „This is your train, on the second track!” (Ovo je vaš voz, na drugom peronu!) U međuvremenu je voz za Beograd pristigao na drugi peron. A migranti su, slušajući naređenje, uhvatili svoje ruksake i krenuli prema vozu. Jedva sam uspela da se oprostim od svog sagovornika, na šta je on odgovorio: Vidimo se!
Tri sata je već prošlo, možda je bilo već i pola četiri, ispred stanice jedva da se vidi poneki taksi. Sigurno su saznali gde su migranti „istovareni“ iz voza, mislim se, dok razlišljam o tome da li je noć prijatelj ili neprijatelj ovih ljudi.
Izvor: Mađar so (Hajnalka Mikloš)
Naslov (Magločistač)
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.