“Anđeli severa” iz Bačke Topole: Humanitarni letači prepoznati od strane građana, ali bez podrške opštine i lokalnih firmi

“Počeli smo decembra 2020. sa jednom kineskom kartonskom kutijom i 40 medenjaka, na štandu koji smo improvizovali od stočića za TV. To je bila naša prva humanitarna akcija kojom smo prikupili i najviše sredstava koja su bila usmerena za lečenje dece koja su tada bila na spisku obolelih od spinalne mišićne atrofije.”

Ovako Dejana, Davor i Stevo počinju priču o nastanku Humanitarnog udruženja za osobe sa invaliditetom i smetnjama u razvoju “Anđeli severa” iz Bačke Topole, koje danas iza sebe ima više stotina uspešnih humanitarnih akcija.

Brzo su, kažu, bili prepoznati kao spona između onih kojima je pomoć potrebna i onih koji žele da pomognu – u hrani, odeći, igračkama, nameštaju, lečenju i ortopedskim pomagalima. Svoje delovanje vremenom su uspeli da prošire i izvan lokala, a takođe i da okupe oko sebe desetak članova, dovoljno volontera, ali i sve veći broj sugrađana koji im se obraćaju za pomoć.

Spektar humanitarnih aktivnosti kojima se danas bave je širok – na bazarima prodajom proizvoda njihove kreativne radionice prikupljaju novčana sredstva za pomoć obolelima, na mesečnom nivou prikupljanje namirnica za najugroženije, a njihova vrata su stalno otvorena i za doniranje nameštaja i garderobe koji se nakon obavezne provere validnosti zahteva dodeljuju građanima koji im se obrate za pomoć.

“Sve je transparentno. Građani nam se najčešće obraćaju putem telefona ili Fejsbuka. Iako je prvobitno ideja bila da naše delovanje bude na lokalu, proširili smo akcije po celoj Srbiji gde pomažemo ustanovama i pojedincima”, kaže za Magločistač predsednica ovog udruženja Dejana Draškić Nađ.

Tako su do sada učestvovali u akcijama prikupljanja igračaka ili hrane za dečije odeljenje Opšte bolnice u Subotici, Dom za decu ometenu u razvoju “Kolevka”, zatim su organizovali mnoštvo akcija prikupljanja sredstava za lečenje dece širom Srbije, ali su podelili i više stotina paketa namirnica i novogodišnjih paketića za bolesnu i socijalno ugroženu decu i porodice.

“Lokalna samouprava i lokalne firme bi mogle da budu društveno odgovornije”

Priča o udruženju humanih Bačkotopolčana u prepoznatljivim žutim majicama počela je nakon što su teskobe sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom osetili na sopstvenoj koži – šta to znači biti privremeno vezan za invalidska kolica i imati dete sa Daunovim sindromom.

Hvatajući se u koštac sa ličnim problemima i pobeđujući ih, dobili su krila koja su ih vinula u svet humanitarnog rada kako bi pomogli i svojim sugrađanima u sličnim borbama.

Prema podacima kojima oni raspolažu, u Bačkoj Topoli živi bar desetoro dece sa Daunovim sindromom, dok je 143 njih s nekim vidom invaliditeta ili smetnje u razvoju. Pored toga, na teritoriji opštine je i najmanje 190 socijalno ugroženih porodica. Dakle, posla za njih ima na pretek.

Ovakvi podaci, međutim, nisu dovoljni da “Anđeli severa”, kao jedino uduženje te vrste u Bačkoj Topoli, dobiju pravu podršku lokalne samouprave, niti da probude društvenu odgovornost među lokalnim firmama.

“Mislim da bi lokalna samouprava i lokalne firme mogle da budu društveno odgovornije, i da više pomažu udruženjima poput našeg, jer smo zaista potrebni građanima. Međutim, zakup za prostor koji nam je i kancelarija i magacin i radionica – sami plaćamo. Mesečni troškovi su nam oko 35.000 dinara koje obezbeđujemo iz kućnog budžeta i uz pomoć naših članova i donatora. Opštini smo se obratili za prostorije i odbijeni smo do daljnjeg”, kaže predsednica Dejana.

Ona dodaje da su takođe kao udruženje za svoje projektne aktivnosti aplicirali na konkurse mesne zajednice i opštine, te da ni tu potreba za njihovim radom nije prepoznata:

“Za projekat kreativne radionice namenjene deci sa invaliditetom, smetnjama u razvoju, kao i onoj iz socijalno ugroženih porodica, i projekat rada sa defektologom, logopedom i porodičnim savetnikom dobili smo 50.000 dinara od traženih 300.000. Sada ćemo morati stručnjake da zamolimo da volonterski učestvuju u prvom projektu, a dodeljenih 50.000 dinara jedva da je dovoljno za potrošni materijal drugog projekta. Od mesne zajednice smo dobili simbolične 4.000 dinara”, kaže Dejana.

S druge strane, da bi stekli pravo učešća u nekim značajnijim projektima van lokalne zajednice, uglavnom je preduslov da kao udruženje imaju staž duži od dve godine, te su im zbog toga finansije za realizaciju raznih ideja – glavni problem.

“Pokušali smo da apliciramo kod japanske ambasade, međutim, upravo zbog toga što smo mlado udruženje nismo uspeli. Obraćali smo se i lokalnim firmama prilikom raznih naših akcija i mogu reći da je tu društvena odgovornost na minimumu. Donacije koje smo zimus tražili za novogodišnje paketiće dobili smo od samo dve firme, i to iznose od 3.000 i 5.000 dinara i to je sve”, objašnjava Dejana.

Prilike u drugim sredinama su drugačije, ali ne odustaju

Kroz kontakt sa sličnim udruženjima iz drugih gradova, “Anđeli severa” zaključuju da njihove lokalne samouprave imaju više sluha za rad humanitaraca.

Lično ih pogađa i nerazumevanje lokalne samouprave za decu koja imaju smetnje u razvoju ili invaliditet, pa je upravo zbog toga Bačka Topola jedna od retkih opština koja nema obezbeđen prevoz do škole za tu decu.

“I mi imamo dete sa Daunovim sindromom koje treba da pohađa osnovnu školu za obrazovanje i vaspitanje dece sa smetnjama u razvoju, a koja se nalazi u Subotici. Kao i roditelji ostalo petoro dece iz Bačke Topole, prepušteni smo sami sebi da taj prevoz organizujemo kako možemo – ako možemo. To je jedan od problema kojima ćemo se sigurno baviti u buduće”, kaže Dejana.

Potpredsednik udruženja Davor Vilotić dodaje da lokalna samouprava “kao da nije svesna” ni čime se oni bave, iako – gde god da se pojave – predstavljaju Bačku Topolu kao jedno humano mesto.

“Uvek nosimo ove žute majice sa natpisom našeg mesta”, kaže on, dodajući da bi možda bilo drugačije ukoliko bi se upleli u politiku – ali:

“Prva stavka u našem statutu kaže da kod nas nema politike. Znači, političari nemaju šta da traže u humanitarnom radu, niti humanitarci u politici. Odabrali smo taj teži, ali časniji put i vidimo da građani to cene.”

Upravo to je možda i razlog što pojedina lokalna udruženja koja su pozivali na saradnju nisu želela da se odazovu, zaključuje Davor. Jedino su u dosadašnjem radu dobili podršku Kancelarije za mlade iz Bačke Topole i članica amaterske folklorne sekcije SKC “Vuk Stefanović Karadžić”.

“Od udruženja najviše sarađujemo sa ‘Malom Bačkom’ iz Bačke Topole, kao i sa subotičkim udruženjima ‘Zajedno’ i ‘Za Suboticu svim srcem’, zatim sa ‘Anđelima’ iz Užica, udruženjima iz Novog Sada”, ističe Davor.

Hrana i nezaposlenost najveći problemi

“Svakodnevno nam se javljaju neki novi slučajevi koji nam iskazuju svoju potrebu za hranom. To su ljudi koji zbog bolest ili neobrazovanja ne mogu da dođu do zaposlenja, ili imaju minimalna primanja. Bilo je i ranije teško, ali u poslednje vreme toga je sve više. Volontera imamo dovoljno, donacije prikupimo bez većih problema, Bačkotopolčani su humani ljudi”, kaže Dejana.

Međutim, dodaje ona, osim prostora za koji ne bi plaćali zakup, preko im je potrebna podrška nekog humanitarca prevoznika za prevoz donacija – dok ne budu imali sopstveni kombi.

“Stevo Cvetićanin, koji je sekretar udruženja, svojim autom nam je na raspolaganju za prevoz donacija. Međutim, kada vozimo nameštaj, onda plaćamo privatnicima. Da imamo kombi, to bi značajno povećalo efikasnost našeg rada”, poručuje Dejana.

U planu banka hrane i igralište za decu sa invaliditetom

Nezavidna situacija u kojoj se nalaze ne remeti, međutim, njihove planove za budućnost. Naprotiv, nastavljaju sa širenjem humanosti, filantropije, dobročinstva – transparentno i slobodno.

Tako najavljuju osnivanje banke hrane, obezbeđivanje boljeg okruženja za osobe sa invaliditetom, zatim, u saradnji sa Fondacijom “Novak Đoković”, opremanje igrališta za decu sa invaliditetom koje će biti postavljeno u parku kod Gimnazije i ekonomske škole “Dositej Obradović”.

Osim toga, pošto im je donirana profesionana šivaća mašina, a među članovima imaju krojačicu, organizovaće školu šivenja za socijalno ugroženu omladinu uzrasta od 16 do 20 godina kako bi nekog od njih podučili zanatu i podstakli na samostalan rad.

“Osobe u invalidskim kolicima retko viđate na ulicama Bačke Topole. Svega dvoje-troje se sreće po gradu, a ima ih znatno više. Delom je to zbog loših uslova za njihovo kretanje i nepristupačnosti objekata, a delom i zbog predrasuda i needukovanja građana. Cilj nam je da i to u buduće promenimo našim delovanjem”, zaključuju jednoglasno naši sagovornici.