U Tavankutu će u četvrtak, 2. aprila, biti održana prva u nizu od tri radionice pod okriljem programa “Prostori nežnosti” koji vodi portugalska umetnica Ester Kasenda, a u sklopu projekta Unfold koji uz podršku Evropske unije sprovode „Klara i Rosa“ iz Srbije, Iminente iz Portugala i Balkan Beyond Borders iz Grčke.
Originalnog naziva Soft Cities, ovaj program tj. participativni umetnički projekat polazi od ideje da ‘grad’ nije samo fizički prostor, već način na koji se povezujemo, zamišljamo i oblikujemo zajedničke prostore kroz nežnost, i u tom smislu prevazilazi strogo urbani kontekst i podjednako se može odnositi i na selo jer su grad i selo međusobno povezani i prožeti, navodi se u pozivu.
Tema prve radionice, koja će biti održan u prostorijama Osnovne škole “Matija Gubec”, sa početkom u 18 sati, biće istraživanje ličnih i simboličkih predstava ženstvenosti, polazeći od centralnog pitanje – kakva je vrsta nežnosti danas potrebna svetu?
Učesnice se pozivaju da ponesu jedan tekstilni predmet – maramu, komad odeće ili bilo koju tkaninu koja za njih ima lično značenje ili asocira na mekoću, a koji će biti korišćen za pripovedanje kroz pokret i kreativno istraživanje. Tokom radionice, učesnice će kreirati mali tekstilni fragment koji predstavlja odgovor na centralno pitanje, što može biti zapisana reč, jednostavan čvor ili gest napravljen pomoću tkanine.
Učešće je besplatno i otvoreno za žene iz Tavankuta, Subotice i šire okoline, a prijave se primaju putem OVOG LINKA. Prethodno umetničko ili zanatsko iskustvo nije potrebno – dovoljni su radoznalost i otvorenost, napominju iz “Klare i Rose”.
Sve tri radionice vodiće onlajn portugalska umetnica Ester Kasenda, koja će sredinom juna ove godine boraviti i lično u Tavankutu, kada će izvesti javni performans.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 86. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.