Greške u nazivima ulica na novim tablama u bačkotopolskom naselju Pačir: Može li konvertor da preuzme odgovornost?

Početkom marta, u bačkotopolskom naselju Pačir osvanule su nove dvojezičke, srpsko-mađarske table sa nazivima ulica.

Realizacijom ove investicije, rukovodstvo mesne zajednice se, sudeći po objavama na društvenim mrežama, „oseća zadovoljno“.

„U proteklom periodu zamenili smo sve stare i dotrajale table sa nazivima ulica novim, kvalitetnim i dugotrajnim tablama. Važno nam je da naše selo ostavi uredan, pregledan i estetski utisak, kako za meštane, tako i za posetioce“, napisao je na svojoj Fejsbuk stranici predsednik Saveta Mesne zajednice „Pačir“, Sabolč Sabolčki.

Kako je dodao, „nove table nisu samo izdržljivije i otpornije na vremenske uslove, već doprinose i obnovi i ujednačenijem izgledu mesta“.

Meštani takođe smatraju da je stare table zaista bilo potrebno zameniti jer su slova na njima postala nevidljiva, ali obavljenim poslom zadovoljni nisu jer na novim tablama ima više pravopisnih i gramatičkih grešaka.

Tako se društvenim mrežama širila fotografija jedne od tih tabli, a kojom je obeležena ulica koja nosi ime jednog od najvećih reformatora srpskog jezika, Vuka Stefanovića Karadžića.

Međutim, 6. marta tablu sa nazivom ulice Vuka Karadžića nismo zatekli, dok meštani nagađaju da će ona – nakon što su ukazali na greške – biti zamenjena novom, ispravnom.

Šta je (bilo) sporno u nazivu ulice Vuka Karadžića?

Komentarišući za Magločistač novu tablu sa nazivom ulice Vuka Karadžića u Pačiru, profesorka srpskog jezika i književnosti, Olja Ljuboja, objašnjava da je problem najpre nastao zbog nepravilne upotrebe padeža.

„’Vuk’ je u nominativu, dok je ’Karadžića’ u genitivu. Ime i prezime ’Vuk Karadžić’ trebalo bi da su u genitivu, a posmatramo ih kao zavisni član u sintagmi čiji je glavni član ’ulica’“, objašnjava Ljuboja.

Imena i prezimena muških osoba menjaju se, naime, po padežima, pa tako Vuk Karadžić u genitivu glasi ‘Vuka Karadžića’, dok se kod imena i prezimena ženskih osoba po padežima menja samo ime, a prezime ostaje u nominativu, pa tako Mina Karadžić u genitivu glasi ‘Mine Karadžić’.

Znači, trebalo je napisati: ’Ulica Vuka Karadžića’, dok su sve ostale varijacije – neispravne, ističe profesorka.

Pored toga što je potpuno izostao ćirilični znak za slovo ‘dž’ – ‘џ’, na latiničnom pismu je ono takođe pogrešno napisano jer pravilo nalaže da se među velikim slovima piše malo ,ž’ uz veliko ’D’ kako bi postalo ’Dž’, dodaje ona.

„Često se kod nas u državi nailazi na nepravilno napisane nazive ulica na tablama. Deluje kao da je postalo pravilo da se ovakve greške tolerišu“, zaključuje Olja Ljuboja, i dodaje:

„Ovde je u pitanju nepoznavanje pisma, neproveravanje i neodgovornost”.

Rajšli: Prevode bi trebalo da odobri nadležna opštinska prevodilačka služba 

Prevoditeljka iz Malog Iđoša, Emeše Rajšli, sa stažom u struci od 30 godina, za Magločistač objašnava da bi prevode naziva ulica trebalo da odobri nadležna (opštinska) prevodilačka služba, ali, dodaje, nije sigurna da li i u kom obliku ta služba uopšte još radi.

Ona lično je upoznata sa radom pokrajinske, koja je zadužena za prevode naziva pokrajinskih institucija, pa i oni, kaže, imaju jako malo zaposlenih, a jako puno posla.

“Mislim da je za greške u ćiriličnim natpisima kriv neki lokalni službenik, kome je verovatno bilo lakše da nekom aplikacijom prebaci latinicu u ćirilicu, nego da razmišlja”, pretpostavlja ona.

S druge strane, u nazivima ulica na mađarskom jeziku, kako objašnjava Rajšli, lična imena bi trebalo da budu u nominativu, poput “Vuk Karadžić utca” ili “Jovan Mikić utca”.

“Ostala je greška i u ‘prevodu’ imena pesnika Atile Jožefa. Njegovo je prezime Jožef, tako da bi na srpskom naziv ulice trebalo da glasi ‘Ulica Atile Jožefa’”, dodaje Rajšli. 

Greše i drugi…

Prevoditeljka Emeše Rajšli kaže da primer Pačira, nažalost, nije usamljen u ovakvim greškama, te da sličnih, pogrešnih ili rogobatnih prevoda ima širom Vojvodine.

Kao još jedan loš primer, ona je pomenula primer naziva ulice u Senti koja je prevedena sa mađarskog na srpski kao ‘Topartska ulica, koja na mađarskom jeziku glasi ‘Tóparti utca’, a u bukvalnom prevodu – ulica na obali jezera. Ona bi, zaključuje Rajšli, na srpskom lepo mogla da zvuči kao ‘Priobalna ulica’.

“Takođe, u Malom Iđošu postoji Ulica Krune, odnosno na mađarskom Korona utca, koja bi po svakoj logici trebalo da bude Krunska, mada su, koliko znam, nazive iđoških ulica preveli u nekoj subotičkoj prevodilačkoj službi”, kaže ona.

Iz Mesne zajednice „Pačir“, do zaključenja ovog teksta, Magločistaču nije stigao komentar na zapažanje meštana o propustima koji su napravljeni na nekoliko tabli na oba jezika, niti odgovor na pitanja upućena 4. marta koja se odnose pre svega na lekturu pripreme novih tabli, vrednost i finansijera ove investicije, te učesnike i odgovorna lica u njenoj realizaciji.