Anastasia, Ozren i Mladen u TH!NK-ovom svetu programiranja: Naša budućnost je IT

Anastasia Palushaj ima 14 godina i pohađa osmi razred Osnovne škole “Kizur Ištvan”. Pred njom je jedna od glavnih prekretnica u životu – koju srednju školu upisati. Ali, za nju dileme nema: ona tačno zna da je njena želja Tehnička škola “Ivan Sarić”, i to smer mehatronika jer jednog dana želi da napravi svog robota.

“Prvo sam mislila da počnem sa robotikom, ali sam saznala da u mehatronici ima i robotike, i informacionih tehnologija, sve je opširnije i ima dosta drugih stvari koje bi mi mogle biti potrebne za budućnost”, samouvereno objašnjava ona.

Pred istom životnom prekretnicom nalazi se i Ozren Šešlija (14), takođe osmak iz “Kizur”. Njegov izbor budućeg usmerenja je Gimnazija “Svetozar Marković”, prirodno-matematički ili IT smer – ukoliko ga bude bilo od naredne školske godine.

A Mladen Stijepović, koji ima 15 godina, ovu životnu prekretnicu u izboru budućeg zanimanja već je savladao: on je učenik prvog razreda Tehničke škole “Ivan Sarić”, smer – tehničar informacionih tehnologija.

Ono što povezuje ovo troje mladih ljudi je ogromna ljubav prema programiranju i potreba da dodatno – mimo školskih kurikuluma – stiču znanja i razvijaju veštine iz ove široke oblasti, a tu potrebu uspeli su da zadovolje u subotičkom Edukativnom centru TH!NK.

Anastasiu je, kaže, programiranje zanimalo od malena, pa je veoma rano, još dok je živela u Norveškoj, počela da uči Javu tako što je sama instalirala razne aplikacije.

Ona je, naime, rođena u Oslu, gde je živela punih 11 godina, da bi se 2022. sa porodicom preselila u Suboticu. A onda je prvo trebalo naučiti srpski jezik, pa naći u novom okruženju i svoje mesto pod suncem.

U Subotici ga ima, dodaje, vreme je mnogo toplije, grad je lepši, škola koju je upisala je odlična, i iako ima više da se uči nego u norveškim školama, dovoljno prostora ostaje i za druženje sa drugaricama, ali i pohađanje dodatnih aktivnosti poput programa Logiscool u TH!NK-u.

Na ovaj program je, kaže, preko vebsajta naišla njena mama i ponudila joj mogućnost da vidi o čemu se radi, tim pre što prethodno nigde nije mogla da nađe nešto slično.

“Probala sam jedan čas besplatno i jako mi se svidelo, pa sam nastavila. Počela sam tako što smo radili programiranje u blokovima i, evo, tu sam već tri godine. Učimo kako da programimo, učimo module, funkcije, rad sa listama… i imamo nivoe – osnovni, advanced i master”, objašnjava Anastasia.

Ona se trenutno priprema za polaganje međunarodnog ispita za programski jezik Python, isto kao i Mladen i Ozren.

Sve troje su izuzetno zadovoljni načinom na koji se u TH!NK-u radi, a pogotovo svojim predavačem Srđanom Novićem.

“Meni je on od svih ovde najomiljeniji. Sviđa mi se njegov način rada. U osnovnoj školi radimo samo ono najosnovnije, a ovde su baš posvećeni tome, radimo naprednije”, kaže Ozren.

On je u TH!NK došao pre pet godina, tako da se može reći da je praktično odrastao u ovom edukativnom centru. Od ranog detinjstva do danas, učestvovao je na raznim kursevima i kampovima, prošavši sve faze – od vizuelnog do tekstualnog programiranja.

A u taj svet “uveo” ga je tata koji se i sam bavi programiranjem, pa je tako, nakon što je u školi video flajer za upis nove generacije polaznika za Logiscool, odlučio da bude jedan od njih. I nije se pokajao.

Ozren svoju budućnost definitivno vidi u svetu informacionih tehnologija, i svima koji razmišljaju isto preporučuje da se uključe u slične programe jer će samo na taj način nešto i postići, pogotovo imajući u vidu da se Logiscool stalno razvija, prateći aktuelne digitalne trendove.

Tim motivom se rukovodio i Mladen, koji je kod sebe vrlo rano prepoznao sklonost da o svemu razmišlja logički, još dok je bio sedmogodišnjak:

“Volim u svemu da pronalazim rešenja. Kada sam prvi put imao svoj tablet, video sam tamo neke funkcije, i to mi je bilo zanimljivo, pa sam se zapitao kako ja to da napravim. U Logiscool sam krenuo sa 13 godina, i tu sam mogao da vidim konkretne rezultate onoga što napravim, da razvijam svoju maštu i kreativnost”.

Mladen u TH!NK dolazi jednom nedeljno, na sat i po vremena, kao i Ozren i Anastasia, ali se programiranjem bavi i kod kuće, na Bikovu, tako što u slobodno vreme razvija neke svoje male mini projekte poput, na primer, kreiranja kalkulatora.

Izuzetno je marljiv i disciplinovan, a u svemu što radi ima i ogromnu podršku porodice.

Danas je, dodaje, na daleko višem nivou kad pogleda sebe unazad tri godine: “Vidm dosta razlike i primećujem da sam i u školi dosta uspešniji od drugih učenika”.

Zajednička nit svih ovih priča jeste savremeni pristup obrazovanju u kojem se deca i mladi ne pripremaju samo za testove, već za život, razvijajući znanja i veštine, karakter i samostalno razmišljanje, a na prvom mestu svoje talente koji opredeljuju njihovu budućnost.