Jasna Vojnić (HNV), foto: NJ/Magločistač
Predsednica Hrvatskog nacionalnog veća (HNV) Jasna Vojnić izjavila je danas, sumirajući odlazeću godinu, da je HNV u proteklih 12 meseci radio konkretno i vidljivo, da je bilo i uspona i izazova, ali da nisu pristajali na ćutnju.
Govoreći o realizovanim projektima, Vojnić je u Hrvatskom domu – Matici u Subotici rekla novinarima da su završena tri nova vrtića za decu čiji je maternji hrvatski jezik, kupljena je kuća u Šidu, započeti su radovi na suvenirnici, pokrenut je program poljoprivrede, izrađena je analiza za Akcioni plan za manjine u okviru Poglavlja 23, dok je 211 projekata odobreno za hrvatska udruženja i župe.
Dodala je da je osnovano i udruženje poljoprivrednika „Agrokrov“, izabrana su tri direktora i menadžera ustanova, započela su snimanja u TV studiju „Matica“, povećan je broj dece u vrtićima i učenika u školama, obezbeđen je prevoz za 62 učenika, organizovano je 16 vannastavnih aktivnosti za oko 1.200 učesnika, dodeljeno ukupno 149 stipendija ove godine, a po prvi put uvedena je i nastava hrvatskog jezika u Beogradu.
Istovremeno, kako je istakla, brojna ključna pitanja za hrvatsku zajednicu u Srbiji i dalje ostaju nerešena, među kojima su odnosi sa institucijama i predstavnicima vlasti Republike Srbije, nedostatak kadrovskih kapaciteta za rad van ureda, kao i pitanje pune ravnopravnosti Hrvata u Srbiji.
Kao primer, navela je slučaj vrtića u Tavankutu, koji je finansirala Vlada Republike Hrvatske.
Ona je pojasnila da je nakon isteka privremene upotrebne dozvole za novoizgrađeni objekat vrtića u Tavankutu podnet zahtev za stalnu upotrebnu dozvolu, da je sva potrebna dokumentacija predata i da se sada čeka na odobrenje.
Govoreći o vaspitačima na hrvatskom jeziku, Vojnić je navela da je jedan broj njih raspoređen na rad u srpske grupe, dok su neki ponovo dobili otkaz ugovora, ali da HNV ima dovoljan broj kadra.
„Imamo oko 30 vaspitača, a potrebno je 15 za rad u vrtićima na hrvatskom jeziku“, rekla je Vojnić, dodajući da se ministar za ljudska i manjinska prava, koji je nedavno boravio u Subotici u poseti HNV-u, založio da se i ovo pitanje reši.
Ocenila je da je problem otvaranja vrtića u Tavankutu prevazišao lokalni nivo i da se mora rešavati na državnom nivou.
Govoreći o obeležavanju četiri službena praznika hrvatske zajednice u Srbiji, Vojnić je podsetila da je HNV krajem marta ove godine ponudio gradonačelniku Subotice da HNV kupi zastave hrvatske nacionalne manjine kako bi se ispoštovala zakonska obaveza da institucije, uz zastavu Srbije, istaknu i zastavu nacionalne manjine na dan praznika.
Međutim, kako je navela, od tada nije bilo značajnih pomaka, ali će HNV i dalje insistirati na tome.
„Dan hrvatske zajednice zaista ne sme biti pretnja nikome u ovoj državi. Na institucijama, makar na dan zajednice, trebaju i moraju biti istaknute naše zastave. Na Gradskoj kući u Subotici to redovno jeste slučaj i mi smo to više puta pohvalili, ali druge institucije, nažalost, to još uvek ne čine“, rekla je Vojnić.
Poručila je da će HNV nastaviti da šalje dopise i insistira na poštovanju zakona.
„Hrvatska zastava nikome nije smetnja, već simbol zajednice koja obogaćuje ovaj grad, i kada je vide, treba da znaju da je to dan naše zajednice“, istakla je.
Na Dan izbora prvog saziva Hrvatskog nacionalnog saveta, 15. decembra, na objektu JKP „Vodovod i kanalizacija“ u Subotici je istaknuta hrvatska zastava.
Vojnić je podsetila i da radovi na kući bana Jelačića u Petrovaradinu još nisu završeni, te da je Pokrajinska vlada uložila određena sredstva, ali se ponovo pojavila vlaga na objektu.
„Kada smo ušli u proces završetka radova, videli smo da je potrebno ponovo izraditi deo projektno-tehničke dokumentacije, jer kanalizacioni i vodovodni sistem nisu bili adekvatno rešeni. U kući se nalazi još šest stanara i svaki zahvat mora obuhvatiti sve njih“, objasnila je Vojnić.
Dodala je da je objekat u postupku etažiranja i da će, nakon njegovog završetka, biti izdata građevinska dozvola, s obzirom na to da je projektno-tehnička dokumentacija u završnoj fazi.
Istakla je da je reč o veoma kompleksnom projektu koji je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada.
Na kraju je poručila da prava hrvatske zajednice nikoga u Srbiji ne ugrožavaju, što, kako je rekla, potvrđuje i nedavna poseta ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije i spremnost da se problem vrtića u Tavankutu rešava na višem nivou.
„Mi želimo samo ono što nam po zakonu pripada i nećemo prestati da se za to zalažemo“, zaključila je Jasna Vojnić.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 86. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.