Vojnić: Stanje Hrvata u Srbiji ispod međunarodnih standarda, vrtić u Tavankutu i dalje zaključan

Stanje hrvatske zajednice u Srbiji nastavlja da se pogoršava i danas je ispod nivoa međunarodnih standarda, ocenila je saborska zastupnica i predsednica Hrvatskog nacionalnog veća u Srbiji Jasna Vojnić u obraćanju u Hrvatskom saboru.

Najsvežiji primer, kako je navela, jeste dodatno zaoštravanje situacije oko otvaranja hrvatskog vrtića u Tavankutu, izgrađenog sredstvima Vlade Hrvatske, koji i dalje stoji prazan zbog nesuglasica između Predškolske ustanove „Naša radost“ u Subotici i HNV-a.

Vojnić je podsetila da je vrtić „mesto jezika, identiteta i prava“, ali da su institucije Republike Srbije, kako tvrdi, ostale gluve na potrebe hrvatske zajednice.

„Naši vaspitači i dalje dobijaju otkaze ugovora, a roditelji koji su tražili upise u programe na hrvatskom jeziku dobijaju pismeni odgovor da im je molba usvojena, ali su primljeni na program na srpskom i bunjevačkom jeziku“, rekla je u svom jučerašnjem govoru u Saboru.

Vojnić je ocenila da je vrtić „oduzet onima kojima je namenjen“, a da su deca ostala bez zakonom zagarantovanih prava, naglašavajući da je reč o pitanju manjinskih prava i međunarodnih obaveza Srbije.

„Ako država bez posledica može preuzeti ustanovu namenjenu manjinama, šta je sledeće“, upitala je ona, dodajući da slučaj Tavankuta ne sme biti posmatran kao lokalni incident već kao važan politički signal.

Ukoliko se problem ne reši, poručila je, šalje se poruka da su hrvatska deca u Srbiji „drugog reda“.

U govoru je optužila i predsednika Srbije Aleksandra Vučića za iznošenje „teških i neutemeljenih optužbi na račun Hrvatske, uključujući i hrvatsku energetsku infrastrukturu, bez ijednog dokaza“, dodajući da iste optužbe „ne upućuje, na primer, Rusiji“.

To je, prema njenim rečima, „politički obrazac stvaranja spoljašnjeg neprijatelja radi unutrašnje stabilnosti“.

Jasna Vojnić je podsetila da je Hrvatska članica EU i NATO-a i da se prema njoj ne može odnositi „insinuacijama i medijskim konstrukcijama“.

Ukoliko postoji problem, poručila je, Srbija ga treba izneti kroz institucije i međunarodne mehanizme.

Govoreći o normalizaciji govora mržnje, Vojnić je navela da se reči „Hrvatska“ i „Hrvat“ u Srbiji sve češće povezuju sa terminom „ustaša“, što je nazvala „brendiranjem mržnje“.

Navela je i da su dan ranije ispred Narodne skupštine u Beogradu provladini demonstranti iz tzv. Ćacilenda opozicionim poslanicima skandirali „Ustaše, ustaše!“, sprečavajući ih da uđu u parlament.

„Ta se reč danas koristi kao oružje za napad, poniženje i dehumanizaciju, jer je govor mržnje prema Hrvatima u Srbiji normalizovan“, rekla je Vojnić u Hrvatskom saboru, dodajući da tolerisanje takvog govora ohrabruje huligane.

„Govor mržnje nije folklor, nije metafora – to je sigurnosno pitanje, i ako se ne zaustavi, eskaliraće“, upozorila je.

Vojnić je naglasila da, uprkos svemu, ne želi da širi strah, nego veru u mogućnost drugačijih odnosa.

„Hrvati u Srbiji su lojalni građani Srbije i želimo stabilne odnose. Delimo i dobro i loše sa svojim susedima Srbima i želimo zajedničku budućnost, a ne ponavljanje prošlosti“, kazala je, te pozvala da se ne dozvoli da „glasni, zlonamerni pojedinci, neodgovorni i politički ohrabreni, određuju odnos Hrvata i Srba“.

Na kraju je poručila da se hrvatska zajednica u Srbiji neće povući niti ćutati.

„Borimo se argumentima, dostojanstvom i istinom. Verujemo da će jednog dana i u Beogradu i u Zagrebu politička zrelost nadjačati politiku provokacija“, zaključila je Jasna Vojnić u Hrvatskom saboru.