Stručnjaci za Magločistač: Izmene Krivičnog zakonika vode ka gušenju protesta, slobode izražavanja i rada novinara

Srbija se nalazi pred setom izmena postojećih zakonskih propisa, među kojima je i – Krivični zakonik. Ukoliko najavljene izmene konkretno ovog normativnog akta budu usvojene, to bi moglo temeljno da preoblikuju granice građanskih sloboda, upozoravaju stručnjaci iz raznih oblasti sa kojima je Magločistač razgovarao. 

Tako niz etabliranih organizacija civilnog društva upozorava da bi predložene izmene Krivičnog zakonika i pratećih propisa mogle slobodu izražavanja pretvoriti u – krivično delo. 

Naime, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je početkom oktobra izazvao oštre reakcije stručne javnosti, prema ocenama stručnjaka za Magločistač, mogao bi otvoriti put daljoj represiji, ograničavanju prava građana na protest i uvođenju cenzure.

Takve izmene, upozoravaju novinari i medijske organizacije, direktno bi ugrozile rad profesionalnih medija, koji bi se mogli suočiti sa zatvorskim kaznama samo zato što obavljaju svoj posao.

Predlozi za izmene Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica dolaze u trenutku duboke političke i društvene krize – svega 11 meseci nakon tragičnog urušavanja nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu, zbog čega je život izgubilo 16 ljudi. Taj događaj pokrenuo je talas studentskih i građanskih protesta širom zemlje.

Predstavnici civilnog sektora posebno upozoravaju da su rok od svega 20 dana za javne konsultacije i način slanja komentara isključivo putem mejla „netransparentni“ i „opasni“, jer isključuju javnu raspravu i dodatno urušavaju poverenje građana u institucije.

Zabrinutost izaziva i predložena odredba kojom se, kako ocenjuju stručnjaci, ublažava kvalifikacija krivičnog dela silovanja u novi oblik nazvan „polni odnos bez pristanka“, što je u suprotnosti sa duhom Istanbulske konvencije i na štetu žrtava seksualnog nasilja.

Novinari u opasnosti: „Mogli bi u zatvor samo zato što rade svoj posao“

Izvršna urednica BIRN-a Srbija Gordana Andrić upozorava da bi predložene izmene zakonskih propisa mogle direktno ugroziti slobodu novinarskog rada.

„Ove izmene uvode mogućnost da novinari budu osuđeni na zatvorske kazne samo zato što rade svoj posao i traže informacije od javnog značaja, kao i zbog razgovora sa izvorima“, ocenjuje ona za Magločistač.

Kao posebno spornu ističe novu odredbu – „Odavanje tajnih podataka“ – koja predviđa zatvor od tri meseca do 15 godina ne samo za odavanje, već i za pribavljanje podataka sa oznakama ‘interno’, ‘poverljivo’, ‘strogo poverljivo’ i ‘državna tajna’.

„Formulacija je takva da novinari mogu biti osuđeni samo zbog traženja podataka ili razgovora sa izvorima o takvim dokumentima“, navodi Gordana Andrić, dodajući da se oznake tajnosti u Srbiji često zloupotrebljavaju kako bi se sakrile informacije koje su u javnom interesu.

U izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja za 2024. godinu, ističe se da je čak 20 odsto zahteva za pristup informacijama odbijeno pozivajući se na „tajnost“, što je duplo više nego godinu dana ranije – i to uglavnom neosnovano.

Andrić upozorava da bi novinari sada mogli krivično odgovarati čak i zbog istraživanja lokalnih nabavki ako neko dokument proglasi internim, što bi dodatno osiromašilo informisanost građana i ugrozilo javni interes.

„Formulisan onako kako jeste, ovaj zakon služi da odvrati novinare od pokušaja da saznaju nešto o kriminalu, korupciji ili trošenju javnog novca“, zaključuje ona.

Nikolić: „Kriminalizacija protesta – gušenje građanskog angažmana“

Ivana Nikolić iz Inicijative mladih za ljudska prava ocenjuje za Magločistač da predložene izmene dolaze u trenutku velike društvene napetosti i predstavljaju uvod u još veću represiju.

„Vlast ne uspeva da uguši pobunu i proteste koji traju mesecima. Ove izmene su pokušaj da se zakonski uguši sloboda izražavanja i pravo na protest“, kaže Nikolić.

Ona upozorava da se predloženom izmenom člana 290 Krivičnog zakonika blokada puteva, postavljanje prepreka na saobraćajnicama ili zaustavljanje saobraćaja tretira kao krivično delo sa kaznom zatvora do jedne godine, što direktno, ocenjuje, ugrožava pravo na mirno okupljanje.

„Takve odredbe kriminalizuju tipične protestne taktike stvarajući efekat gušenja i ućutkivanja građana“, navodi Nikolić, ocenjujući da je cilj vlasti „institucionalno i zakonom podržano ućutkivanje svih koji misle drugačije“.

Nikolić smatra da bi usvajanje ovih izmena obeshrabrilo angažman mladih i podstaklo samocenzuru, strah i povlačenje iz javnog života, umesto da se razvija kultura dijaloga i poverenja.

„Umesto participacije, dobićemo pasivizaciju građana i dalje urušavanje demokratije“, upozorava ona.

Inicijativa mladih za ljudska prava i druge organizacije civilnog društva traže hitno povlačenje najavljenih izmena iz procedure, organizovanje stvarne javne rasprave, uključivanje stručne javnosti, kao i objavljivanje izveštaja o sprovedenoj konsultaciji, što je po zakonu obavezno.

Takođe, mladi iz ove organizacije pozivaju Evropsku uniju da ne dozvoli da se ovaj proces koristi samo kao formalnost u okviru „Plana rasta“, već da zaštiti ljudska prava i slobode u Srbiji.

Pavlović: „Izmene su pokušaj da se ustroje sudije i uguše preostale slobode“

Beogradski advokat Mihailo Pavlović ocenjuje da su predložene izmene nastavak represivnih mera države i pokušaj „da se zakonski obezbedi mehanizam prinude nad građanima i ’nepodobnim’ medijima“.

„Ovo je samo produžetak represije koja se već sprovodi na ulici – prekomernom upotrebom policijske sile, nedozvoljenim zvučnim oružjem, i drugim merama koje guše slobodu građana“, izjavio je Pavlović za Magločistač.

On upozorava da bi izmene mogle proizvesti stotine postupaka pred međunarodnim telima, jer su suprotne standardima o slobodi izražavanja i okupljanja.

„Sudovi će morati da kroz praksu amortizuju zlu nameru zakonodavca i spreče štetne posledice. Nijedan zakon ne može se tumačiti suprotno zajemčenim ljudskim pravima“, poručuje Pavlović.

On dodaje da se iza izmena „krije pokušaj da se suzi manevarski prostor sudija i da ih se natera da tumače norme onako kako vlast želi“.

„Policija i tužilaštvo već su pokazali lojalnost režimu, a sada se pokušava onemogućiti sudije da rade svoj posao“, kaže Pavlović, izražavajući nadu da će sudovi i dalje primenjivati međunarodne standarde i braniti nezavisnost pravosuđa.

On upozorava da bi izmene mogle dovesti do porasta pritvora i prisiljavanja građana na priznanje krivice, ali da „oni koji izdrže pritisak imaju šanse da uspeju pred međunarodnim sudovima“.

Pavlović ističe da izmene nisu u skladu sa evropskim standardima.

„Da postoji iskrena želja vlasti da Srbija uđe u EU, ne bismo govorili o ovako represivnim propisima. Ovo je dokaz da evropski put služi samo kao paravan“, smatra on.

Predložene izmene ključnih krivičnih propisa u Srbiji izazvale su široku zabrinutost novinara, civilnog društva i pravnih stručnjaka koji upozoravaju da bi njihovo usvajanje ozbiljno ograničilo slobodu izražavanja, pravo na protest i pravnu sigurnost građana. Zato brojne organizacije pozivaju Ministarstvo pravde da odmah povuče predloge iz procedure, otvori javnu i transparentnu raspravu i uključi stručnu i građansku javnost u proces donošenja zakona koji, kako navode, „ne smeju postati alat represije, već zaštite prava i sloboda građana Srbije“.