Oproštajni govor bivše direktorke OŠ „10. oktobar“ Melinde Đurić Kiš: Iz ovog iskustva izlazim jača, hrabrija i slobodnija

Pred svojim kolegama, roditeljima i građanima okupljenim ispred Osnovne škole „10. oktobar“ u Subotici, bivša direktorka Melinda Đurić Kiš oprostila se od funkcije emotivnim govorom, koji je izazvao snažne reakcije i dug aplauz prisutnih.

Iako je, kako sama navodi, razrešena dužnosti zbog podrške studentima, istakla je da iz ove situacije izlazi odlučnija nego ikada – zahvalna na pruženoj podršci i svesna da svaka borba za istinu i slobodu ima svoju cenu.

U nastavku prenosimo njen govor u celosti.

Ako vam kažem hvala, nije dovoljno. Ako vam kažem da sam zahvalna, nije dovoljno. Ako vam kažem da mi je drago što vas vidim, čak ni to nije dovoljno. Bitno je ono što vidim. Bitno je što vidim vas. Bitno je što ste mi svojim prisustvom dali mir. Dali ste mi spokoj. I dali ste mi nadu da smo i dalje jedna zajednica. Da i dalje funkcionišemo kao jedna porodica, kao što smo do sada funkcionisali. I dali ste mi nadu u to da još uvek brinemo jedni o drugima onda kada treba. Da nismo ogluveli, da nismo postali nemi, da nismo postali slepi za one najbitnije i najlepše ljudske osobine, a to je brinuti o drugima, saslušati drugog i biti pored nekoga kome je potrebna pomoć.

Ova smena i moje razrešenje s funkcije direktora meni nisu došli iznenada i uopšte to ne doživljavam gubitkom, da sam izgubila bilo šta, da sam izgubila rad. Ne osećam se oštećenom, ne osećam se gubitnicom, jer smatram da ovaj čin govori samo o mojim vrednostima kao čoveka i o mojim vrednostima kao profesora, kao direktora, a isto tako govori i o takozvanim vrednostima onih koji su sve ovo planirali i onih koji su to izveli do kraja.

Ovde smo svi i drago mi je što smo ovde, ne zato da bilo šta promenimo, ne zato da vratimo vreme unazad deset dana i da sve to nestane ili da bude onako kako je bilo. Na kraju krajeva, to nije ni bitno. Sve što se dešava jeste jedna životna lekcija i tako je treba shvatiti.

Ovo je životna lekcija za mene. A verujte mi, iz ove životne lekcije izaći ću deset puta jača, deset puta hrabrija i deset puta slobodnija nego što sam ikada bila. I vi u svojim životnim lekcijama, jer je ovo bila lekcija i za vas.

I vi izađite deset puta jači i hrabriji i slobodniji, i puni nade i puni optimizma. Na kraju krajeva, pružili ste mi vaše ruke. Bez obzira na to što ih ne vidim, znam da su pružene prema meni.

I počastvovana sam time, počastvovana sam što ste deo mog života i što ćete to i ostati. Ovo je samo jedna mala promena u mom životu, a ja ću gurati dalje.

I pružite ruke – trebaju svima te ruke koje će pomoći. Pružite ih svima koji to zaslužuju.

Budite hrabri, budite dostojanstveni i, ako ste ubeđeni da je nešto dobro, isterajte to do kraja. Nema straha. Idemo dalje, a videćemo šta nas čeka.