Izvor: Hrvatsko nacionalno veće
Hrvatsko nacionalno veće (HNV), najviše predstavničko telo Hrvata u Srbiji, održalo je 3. septembra svoju 65. sednicu, i to po prvi put u prostorijama Fondacije „Antun Gustav Matoš” u Beogradu.
Većnicima je tom prilikom predstavljen napredak kapitalnog projekta Vlade Republike Hrvatske „Sagradi mlin gde je voda”, vredan 3,5 miliona evra, koji obuhvata izgradnju i obnovu kulturnih centara – matica u sedam mesta u Vojvodini, gde žive Hrvati – u Somboru, Sonti, Monoštoru, Opovu, Rumi, Petrovaradinu i Šidu.
Kada je reč o oblasti kulture, kulturna udruženja Hrvata iz Srbije su u prethodne četiri godine iz Srbije dobila oko 384.000 evra, dok su iz Hrvatske primila više od 5,4 miliona evra podrške, naglašeno je na sednici HNV-a.
Prezentovana su i postignuća u oblasti obrazovanja na hrvatskom jeziku u Srbiji – celovitu nastavu na hrvatskom jeziku ove godine upisala su 44 prvaka i 66 srednjoškolaca, dok je 106 studenata iz Srbije dobilo stipendije iz Hrvatske.
Na sednici su imenovani i novi predstavnici u Savetu Vlade Republike Hrvatske za Hrvate izvan Hrvatske – Renata Kuruc, Marin Piuković i Petar Dujić, a po prvi put i predstavnici u Savetu za mlade – Petar Huska, Lucija Horvacki i Darko Peka.
„Članstvo u savetima Vlade Republike Hrvatske je čast i prilika da se razmenom iskustava i iznošenjem potreba zajednice pred članovima Vlade i institucijama Republike Hrvatske naši konkretni izazovi mogu rešavati. Središnji državni ured za Hrvate izvan Republike Hrvatske koordinira ove susrete, a jedinstvena je prilika okupiti Hrvate iz celog sveta na jednom mestu. Posebno nam je drago što ćemo u Savetu imati i naše mlade ispod 30 godina koji su se svojom aktivnošću istakli u našoj zajednici”, izjavila je predsednica HNV-a Jasna Vojnić.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 86. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.