Subotičanin Mihajlo Kiril Plankoš filmom ruši tabue: Životne ispovesti Romkinja u borbi protiv ranih brakova

U prepunoj sali bioskopa „Abazija“ na Paliću, u sredu, 23. jula, premijerno je prikazan dokumentarni film Breaking a Taboo (“Rušenje tabua”) reditelja Mihajla Kirila Plankoša, Subotičanina koji ovom temom ruši predrasude i otvara dijalog o ranim brakovima unutar romske zajednice.

Film je prikazan u okviru ovogodišnjeg Festivala evropskog filma “Palić”, a u narednom periodu očekuju se i projekcije u drugim zemljama, među kojima je najavljena Makedonija.

Film u trajanju od nešto više od sat vremena nastao je u okviru Erasmus+ projekta i sniman je u sedam evropskih zemalja – Mađarskoj, Makedoniji, Nemačkoj, Grčkoj, Španiji, Rumuniji i Srbiji. U svakoj od njih snimljene su po tri protagonistkinje, ukupno 21 žena, koje su pred kamerom podelile svoja lična, često potresna iskustva o ranim brakovima, životima koji su ih oblikovali, kao i o svojim snovima i ambicijama.

„U svakoj zemlji smo snimali po tri protagonistkinje i one predstavljaju drugačiji pogled na ovo pitanje. Mislim da je bitno to da se ti tabui ruše i da se o njima razgovara. I da se na njih skreće pažnja, i onda ćemo ih malo po malo sigurno srušiti“, rekao je Plankoš za Magločistač uoči premijere.

Cilj filma je, prema reditelju, podizanje svesti o negativnim posledicama ranih brakova, uz jasno promovisanje obrazovanja, ličnog razvoja i boljeg kvaliteta života za mlade, naročito za devojke iz romskih zajednica.

„Mislim da rane brakove ne treba posmatrati kao normalnost. Mi sami biramo kao društvo šta je kod nas normalno. To je nešto što se veoma brzo razvija u jednom društvu. U krugu od 20-30 godina razne stvari mogu postati normalne koje pre nisu bile. Korišćenje mobilnog telefona je nekad bilo čudno, a naši roditelji sada, i te kako, vrlo često koriste te stvari“, rekao je Plankoš.

Posebnu vrednost filmu daju upravo lične ispovesti žena, koje su otvoreno govorile o stereotipima, kulturnim pritiscima i traumama koje su doživele. Najmlađe učesnice osvrnule su se na savremeni kontekst ranih brakova i iznele svoje poglede na budućnost, ukazujući na potrebu za obrazovanjem i osnaživanjem mladih.

„Žene koje su imale teške životne priče u mom filmu, one su jako mnogo izvukle iz svog teškog života i pokušavaju i trude se da se mlađe generacije manje bore protiv tih nekih sudbina, nasleđa, svega onog što im se događa u životu, i to već u ranom dobu, sa 13-14 godina“, dodaje autor.

Plankoš ističe da je tema filma „pronašla njega“, jer već godinama učestvuje na Festivalu evropskog filma “Palić” u raznim ulogama, a dolaskom iz Subotice i obrazovanjem iz oblasti režije i istorije umetnosti, pozvan je da se uključi u međunarodni projekat.

„Naravno, bila mi je veoma zanimljiva tema, zato što su mi takve društvene teme zanimljive, i kao reditelju, isto tako i istoričaru umetnosti. Rekao bih da je ovo i pitanje nasleđa – da li je to nasleđe, da li je to baština, ti rani brakovi, to se nekako i provlači kroz film. I, u suštini, baština je društveni konstrukt. Mi biramo šta nam je nasleđe. I dobro je skrenuti pažnju na to pitanje“, ocenjuje Plankoš.

Film, dodaje on, nosi pozitivnu poruku, uprkos teškim temama koje otvara – cilj mu je motivacija, osnaživanje i unapređenje života mladih, kroz dijalog, razumevanje i obrazovanje.

„Namera filma je to da se skrene pažnja da o ovim stvarima treba razgovarati i dolaziti do toga da se deca školuju, i da jednostavno učine da njihov život bude što produktivniji, što prijatniji i što bolji, u nesavršenom svetu u kom živimo“, zaključuje Plankoš.

Premijera filma Breaking a Taboo naišla je na izuzetno interesovanje publike, a palićki festival autor smatra idealnim mestom za njegovo prvo prikazivanje.

„Mislim da je velika stvar što ga danas ovde prikazujemo. Zato što je ovo jedan prelep festival, prelep ambijent, a i ja se vezujem za njega, kao Subotičanin, tako da mi je neizmerno drago“, rekao je reditelj.

Film, prema svemu sudeći, nastavlja svoj festivalski put, a njegova poruka o osnaživanju žena i borbi protiv diskriminacije može da doprinese važnim promenama tako što će da dopre upravo do mladih Romkinja i njihovih porodica – da ih inspiriše, osnaži i podseti da želja za promenom, uz trud i podršku, može iz korena preoblikovati njihove živote.