Rusi koji žive u Subotici pokrenuli akciju čišćenja šuma: Priroda će bez nas preživeti, mi bez prirode nećemo

U šumama Subotičke peščare već godinama se gomila otpad koji ugrožava prirodnu sredinu ovog jedinstvenog područja. Ipak, zahvaljujući posvećenim volonterima iz lokalne ruske zajednice, problem zagađenja se postepeno rešava kroz konkretne akcije koje okupljaju pojedince i ekološka udruženja sa zajedničkim ciljem – očuvanjem prirode.

Pod sloganom „Dom nije samo stan ili parcela iza kapije, dom je i šuma, i polje, i jezero“, ruskojezični i starosedeoci Subotice pokrenuli su, kako kažu, ekološki megaprojekat “Zeleno mesto”. 

Do sada je u okviru ovog projekta sprovedeno pet velikih akcija čišćenja, u kojima je učestvovalo 79 volontera, a očišćeno je 156 hektara šume i prikupljeno 165 džakova otpada.

„Problem je jednostavan, ali ozbiljan: u šumi ima mnogo otpada koji su ostavili ljudi. Njegovo uklanjanje je važno ne samo zbog lepote, već i zdravlja prirode“, poručuju iz organizacije.

Jer, upravo šume imaju ključne ekološke funkcije – pročišćavaju vazduh, štite tlo, čuvaju biodiverzitet pružajući stanište za retke biljne i životinjske vrste.

Do sad je očišćeno tek četiri odsto planirane teritorije. Organizatori veruju da se uz veću uključenost građana broj potrebnih akcija može značajno smanjiti, a rezultati postati brže vidljivi.

„Sledeći put povedimo sa sobom prijatelje, kolege, komšije i sve koji vole prirodu! Što nas je više — brže će naša šuma postati čista i zelena“, navodi se na sajtu mesto.rs, koji je dostupan i na ruskom i na srpskom jeziku.

Lokalna javna preduzeća pomažu akcije

Jedna od najaktivnijih članica ove inicijative je Marina Smozhenkova, vođa tima, koja se sa porodicom doselila u Suboticu krajem prošle godine.

Ona je rođena u Aleksandrovu, u Vladimirskoj oblasti Rusije, a veći deo života provela je u Moskvi. Po struci je inženjerka prehrambene tehnologije, a ima i ekološko obrazovanje.

„U Rusiji sam sprovodila ekološke akcije koje su uključivale prikupljanje sekundarnih sirovina za reciklažu. Prikupljena sredstva išla su u fondove za pomoć ženama žrtvama porodičnog nasilja. Radila sam i kao volonterka, pomažući penzionerima“, kaže Marina u razgovoru za Magločistač.

Kada su se odlučivali gde da se presele, Beograd su isključili zbog zagađenja, a Zrenjanin zbog problema sa pijaćom vodom. Subotica se, kaže, pokazala kao najlepši i najprijatniji grad u Srbiji. Osim toga, ovde ima mnogo bolju saradnju sa lokalnom administracijom nego što je to bio slučaj u Rusiji.

„Kada bih se obratila Javnom preduzeću ’Palić-Ludaš’ ili ’Vojvodinašumama’, uvek su izlazili u susret. Sav otpad koji prikupimo, preuzimaju i šalju na dalju obradu“, ističe Smozhenkova.

Najveći izvor informacija o zagađenju za ovu zajednicu jesu prijatelji i poznanici koji često šetaju po šumi sa kućnim ljubimcima. Oni su prvi primetili ogromne količine otpada, najčešće ostavljenog od strane ilegalnih migranata. 

Prema njenim rečima, među pronađenim otpadom nalazile su se flaše, limenke, odeća i obuća, dokumenta, pa čak i građevinski otpad poput šuta i keramičkih pločica, a na terenu su uočena mesta na kojima su migranti ložili vatru i zadržavali se.

Limenke se tokom ovakvih akcika, napominje ona, odvajaju posebno i predaju jednoj firmi koja za njihovu reciklažu obezbeđuje određena sredstva, za koja, s druge stane, volonteri kupuju nove džakove za smeće.

Akcije čišćenja su sprovedene na području Makove Sedmice i Kelebijske šume, a u njima su uglavnom učestvovali pripadnici ruske zajednice, ali i lokalni građani koji govore ruski jezik. 

Ruska zajednica rado sprovodi i druge akcije

U okviru šire akcije „Zavrni rukave“, koja je bila održana sredinom maja u čitavoj Srbiji, u Subotici je u Mesnoj zajednici „Centar II“ više od 20 građana, među kojima su bili i članovi ruske zajednice, prikupilo preko 50 džakova otpada. 

Marina je tada istakla za Magločistač da je rezulzat – iako nisu uspeli da uklone sav otpad zbog nedostatka džakova – bio vidljiv momentalno: njihovo neposredno životno okruženje je postalo znatno čistije.

„Nije čisto tamo gde se čisti, već tamo gde se ne prlja“, poručila je ona tada, ali se zahvalila i JKP „Čistoća i zelenilo“ na podršci u logistici i odvozu smeća istog dana.

Pripadnici ruske zajednice rado se uključuju i u druge građanske akcije, pa su tako učestvovali u akciji farbanja kapija u zaštićenom gradskom jezgru, inicijativi koju vodi Natalija Boka, Subotičanka koja živi u Americi, ali često boravi u rodnom gradu.

U toku je i završetak projekta restauracije starog tramvaja u centru grada, koji će najverovatnije biti pretvoren u umetnički prostor, a više detalja znaćemo nakon što tramvaj bude spreman za korišćenje.

Takođe, žene iz ruske zajednice su isplele 500 hobotnica koje su donirale Centru za prevremeno rođenu decu kako bi pomogle bebama u razvoju motorike.

Marina Smozhenkova naglašava da ruska zajednica u Subotici želi da se još aktivnije uključi u sve lokalne građanske inicijative, ali prepreke su nedostatak informacija i jezička barijera.

Ipak, uprkos izazovima, ističe da su ruski relokanti veoma aktivni, pozitivni i motivisani da doprinesu zajednici.

„Ne želimo samo da dođemo ovde da živimo, već i da uradimo nešto dobro za novu sredinu. Dom nije samo zgrada – to je cela okolina. Priroda će bez nas preživeti, mi bez prirode nećemo. Društvo će bez nas preživeti, ali mi bez društva ne možemo“, poručuje Marina.

Na jesen planiraju nastavak akcija čišćenja šuma – kada lišće opadne i kada se smeće bude lakše uočavalo. Pored toga, planiraju i proširenje komunikacije kroz nove kanale – Instagram nalog i Vajber grupu, što iziskuje dodatno vreme i trud, posebno zbog potrebe za prevođenjem sadržaja na dva jezika.

“Subotica je prelepa – svaki put primetim neki novi detalj na zgradama”

Marina ističe da je jednako oduševljena i prelepom arhitekturom Subotice i da uživa u mirnom ritmu života koji grad neguje.

„Volim da šetam ulicama, zgrade u stilu secesije i klasicizma me svaki put iznova oduševe. Uvek primetim neki novi detalj. Grad je prelep, miran i spokojan. Za razliku od mog rodnog mesta u Rusiji, gde dominiraju sivi stambeni blokovi, ovde zaista uživam u svakodnevici“, kaže naša sagovornica.

Ona na kraju poručuje da inicijativa „Zeleno mesto“ ostaje otvorena za sve građane koji žele da se uključe u njen rad, i poziva Subotičane da zajedno stvaraju čistije i zdravije zelene prostore za sve nas.