Bela Duranci na dodeli nagrade Europa Nostra u Baču 2018. godine, foto: Zdenko Štricki
U Gradskom muzeju Subotica će u sredu, 9. jula, sa početkom u 19 časova biti održana promocija knjige istoričara umetnosti Bele Durancija “Čudo u Kikindi – Umetnička kolonija ‘Terra’ (1982–2011)”, koju je objavio Kulturni centar Vojvodine “Miloš Crnjanski” i Izdavačka kuća “Tiski cvet”., u ediciji “(p)Ogledi”.
U programu će učestvovati Verica Nemet, istoričarka umetnosti Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti velikog formata “Terra” iz Kikinde, Ljubica Vuković Dulić, istoričarka umetnosti Gradskog muzeja Subotica, te Viktor Gencel i urednici izdanja Mirko Sebić i mr Slavko Matić, a goste će pozdraviti dr Olga K. Ninkov.
„Jedinstven, rekao bih – neponovljiv primer stvaralačke radionice, zapravo biser htenja i ostvarenja ideje umetničkih kolonija, ne samo naših već svetskih, dogodio se i ostvario sa kristalno jasnim pokazateljima vitalnosti baš u Kikindi. Potvrđujući se, pored neprocenjive riznice ostvarenja – Muzejem ‘Terra’, i svrsishodnim trajanjem u saradnji sa studentima, ‘Terra’ je ostvarila snove već odavno priželjkivane u zajedništvu želja i ostvarenja, udruženih širom sveta. ‘Terra’ je samosvojno ‘čudo u Kikindi'”.
Bela Duranci
Bela Duranci (Bač, 5. jul 1931 – Subotica, 1. jul 2021), jedan je od najpopularnijih istoričara umetnosti u krugovima ljubitelja vojvođanske umetnosti. Bio je prvi diplomirani istoričar umetnosti u Subotici. U periodu od 1959. do 1984. radio je kao prvi istoričar umetnosti u više srodnih subotičkih institucija: u Gradskom muzeju (1. april 1959 – 1. april 1975), gde je bio i direktor (1969–1971), Gradskoj izložbenoj sali (1960 – 1962) i Gradskom muzeju za potrebe „Likovnog susreta”, prethodnice današnje Savremene galerije. Nakon muzeja, zaposlio se u novoosnovanom Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Subotica, gde je ostao do penzionisanja (1980 – 1984). Njegova stručna i spisateljska aktivnost ne prestaje sve do njegove smrti.
U tekstu koji do sada nije objavljivan, autor beleži lično sećanje na prvih 30 godina kikindske “Tere”. Duranci umetničku koloniju vajanja u terakoti vidi kao neponovljiv primer htenja i ostvarenja. Kao hroničar likovnih kolonija u Vojvodini, on sa ushićenjem i poštovanjem piše o umetnicima, jedinstvenom ambijentu kolonije i njenom osnivaču, Slobodanu Kojiću.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 86. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.