VIEU: MANJINSKO INFORMISANJE NE SME DA BUDE PARTIJSKI PLEN

Nezavisno društvo novinara Vojvodine danas je, u ime Vojvođanske inicijative za EU (VIEU), uputilo preporuke za informisanje na manjinskim jezicima Ministarstvu kulture i javnog informisanja, kao i drugim domaćim i međunarodnim institucijama koje su relevantne za ovo pitanje, u kojima se navodi da se ta oblast ne može uređivati “međupartijskim dogovorima”, kao što je do sada bio slučaj.

“Sigurni smo da delite naše mišljenje da informisanje na manjinskim jezicima nije samo pitanje koje se tiče medijske scene i medijske politike već da je ono demokratsko, političko i kulturno pitanje od ogromnog značaja za koncept ljudskih prava. Sigurni smo takođe da delite naš stav da oblasti javnog informisanja na manjinskim jezicima u prethodnom periodu nije posvećena dužna pažnja i da se ova oblast uređivala isključivo međupartijskim dogovorima, što je praksa koju je neophodno napustiti, između ostaloga i zbog toga što je proizvela brojne negativne efekte ne samo na manjinsku nego i na celokupnu medijsku scenu”, navodi se u pratećem tekstu uz preporuke.

U preporukama se navodi da je neophodno je da se prilikom izrade nove Medijske strategije, predviđene i u Akcionom planu za Poglavlje 23, i zakona koji će uslediti posle njenog usvajanja organizuje široka i inkluzivna javna rasprava u kojoj će biti uključeni svi važni akteri, od predstavnika manjinskih nacionalnih saveta, vlasti i organizacija civilnog društva do međunarodnih organizacija i medijskih i novinarskih udruženja.

“Jedan od najvećih problema manjinskih medija je finansijska održivost,pošto ne postoji jasno definisan mehanizam finansiranja informisanja na jezicima nacionalnih manjina, bilo da se radi o javnim medijskim servisima, bilo da se radi o medijima kojima su osnivači nacionalni savet, bilo privatni ili mediji civilnog društva koji izveštavaju (i) na manjinskim jezicima”, piše u preporukama.

Ocenjuje se da je prilikom izrade medijske legislative zakonodavac propustio da prepozna vrednost interkulturalnog društva, odnosno međuetničku komunikaciju i negovanje duha tolerancije – kao javni interes, čime je doveo u loš položaj višejezične medije.

“Posredno je ovim zakonodavac podstakao i getoizaciju i samogetoizaciju manjinskih zajednica. Neophodno je da se interkulturalnost u narednom periodu prepozna kao jedan od osnovnih temelja naprednog višenacionalnog društva i kao izrazito važan javni interes, i to ne samo u medijskoj sferi”, navodi se u tekstu preporuka.

Dodaje se da javni medijski servisi moraju početi da dosledno poštuju zakon, a pre svega Radio-televizija Srbije, koja u svoj program mora uvrstiti i program na manjinskim jezicima, što je propisano i Zakonom o javnim medijskim servisima.

“Potrebno je obavezati Javni medijski servis Srbije da uvede programe na albanskom, bosanskom, vlaškom i bugarskom jeziku, kao i da unapredi program na romskom jeziku”, precizira se u preporukama.

Navodi se da je kroz proces izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina potrebno predvideti jasne mehanizme zaštite uređivačke politike od uticaja osnivača.

U preporukama se insistira i na unapređenju procesa konkursnog sufinansiranja javnog informisanja, kako bi se on zaista služio interesima građana, a ne vlasti.

Ove preporuke su usaglašene na konferenciji “Poglavlje 23 i 24 – presek stanja i preporuke”, koja je održana u Novom Sadu prošlog petka.

Vojvođanska inicijativa za EU (VIEU) je formirana 9. marta 2016. godine od organizacija civilnog društva u Vojvodini sa ciljem da se artikulišu interesi građana ove pokrajine u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Vojvođanski inicijativu za EU su potpisivanjem Sporazuma o osnivanju formirale sledeće organizacije: Centar za regionalizam, Novosadska novinarska škola, Zelena mreža Vojvodine, Asocijacija potrošača Srbije (APOS), Centar lokalne demokratije (LDA), Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Građanski fond Panonija i Pokret gorana Vojvodine. Rad VIEU nadgleda Savet koji se sastoji od osnivačkih organizacija VIEU.

Izvor: Autonomija