VESTI SE UREĐUJU U POLITIČKIM PARTIJAMA ILI MENADŽERSKIM STRUKTURAMA

VESTI SE UREĐUJU U POLITIČKIM PARTIJAMA ILI MENADŽERSKIM STRUKTURAMA

Foto: mc.rs

Objavio: Magločistač

26.02.2016

Kategorija: Vesti

Budžetski novac, od kog je većina medija zavisna, dominantno utiče na uređivačke politike, oblikuje tekstove, stvara „crne liste“ sagovornika i institucionalizaciju cenzure i auto-cenzure

Ovo je jedan od glavnih zaključaka regionalne debate „Otvoreni razgovori o prikrivenoj cenzuri“, koju je danas organizovao BIRN Srbija. Na debati su ujedno predstavljeni glavni nalazi drugog izveštaja o efektima meke medijske cenzure u Srbiji. Novinari i medijski eksperti složili su se da je malo objektivnog novinarstva u regionu, ali da je situacija u Srbiji u dramatičnoj stagnaciji zbog izostanka suštinskih medijskih reformi.

Na ovakav trend upućuju i rezulati istraživanja o prisustvu meke cenzure. Meka cenzura je deo globalnog trenda u sputavanju slobode medija. U Srbiji meka cenzura proističe iz netransparentnog, nekontrolisanog i nejednakog pristupa državnoj pomoći, tj. budžetima za oglašavanje ili subvencijama, koje mahom služe da se „nagrade“ poslušni, a kazne oni mediji koji kritički izveštavaju. Predstavljajući Izveštaj „Meka cenzura – od goreg ka lošijem“, autorka Tanja Maksić je navela da „izraženo prisustvo meke cenzure dovodi u pitanje domete medijskih reformi za koje se smatralo da će stvoriti ravnopravnije uslove finansiranja medja i uticati na unapređenje kvaliteta informisanja“.

Novinari i medijski eksperti iz regiona zaključili su da ekonomski pritisci danas predstavljaju dominantan vid uticaja na medije. „U Crnoj Gori je prisutno višegodišnje finansijsko iscrpljivanje medija koji pokušavaju da kritikuju vlast”, smarta Daliborka Uljarević predstavnica Centra za građansko obrazovanje Crne Gore. Prema podacima ovog centra jedna trećina novca koji se ulaže u medije predstavlja držani novac. Slična situacije je i u Hrvatskoj, smatra Saša Leković i dodaje: „država želi da stavi šapu na sve medije, a posebno na novinsku agenciju HINU.” Objavljivanje dezinformacija postalo je praksa u Bosni i Hercegovini, smatra Aleksandar Trifunović. „Mi imamo problem kada objavimo istinitu informaciju.” Zbog toga, novinari koji pristaju na objavljivanje neistina ne treba da uživaju zaštiti i pomoć kolega.

Učesnici se slažu da treba osnaživati novinare pojedince koji su se opredelili za objektivno novinarstvo. „Moramo stalno da pravimo buku, da upozoravamo javnost i profesiju da nastave dalje”, smatra Tanja Maksić i dodaje da podaci skupljeni ovakvim izveštajima mogu da posluže kao dobra podloga za strategije javnog zagovaranja promene medijskog zakonodavstva.

Debata „Otvoreni razgovori o prikrivenoj cenzuri“ organizovana je u okviru projekata Istraživanje korupcije – istina iza brojeva i Meka cenzura u Srbiji: Promene u medijskom sektoru – sa goreg na lošije.

Izvor: BIRN

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.