Foto: MD/Magločistač
Građani istočne Evrope i 30 godina posle pada Berlinskog zida strahuju za budućnost demokratije, skeptični su u odnosu na vlade i vodeće političke partije i nemaju poverenja u medije, pokazalo je novo istraživanje.
Uprkos onome što su autori istraživanja nazvali “alarmantnim nivoima” nepoverenja u demokratske sisteme i medije, mnogi veruju da mogu da utiču na politiku i poboljšanje društva pri čemu su mlađi ljudi, posebno žene, građanski aktivni i optimisti u pogledu postizanja pozitivnih promena.
Prema istraživanju britanske firme JuGav (YouGov), koje je obuhvatilo 12.500 ljudi u Bugarskoj, Češkoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj a objavila ga je Sorosova Fondacija za otvoreno društvo, u šest zemalja, uključujući Nemačku, većina (između 51 i 61%) smatra da je demokratija ugrožena.
U Bugarskoj tri četvrtine ispitanika, u Mađarskoj i Rumuniji više od polovine, u Poljskoj trećina a u Nemačkoj petina smatra da izbori u njihovim zemljama nisu ni slobodni, ni pošteni, dok u svih sedam zemalja obuhvaćenih istraživanjem manje od četvrtine ispitanika starijih od 40 godina misli da je svet danas bezbedniji nego 1989, preneo je britanski Gardijan.
Istovremeno je poverenje u informacije “mejnstrim” medija i vlada slabo i većina u gotovo svim zemljama kaže da ne veruje da “mejnstrim” mediji izveštavaju pošteno, niti da vlade daju tačne i nepristrasne informacije.
Većina u gotovo svim zemaljama strahuje za slobodu govora, vladavinu prava i pravo na protest. Većina Mađara, Bugara, Rumuna, Slovaka i Poljaka uverena je da će lično trpeti posledice ako kritikuju svoju vladu a više od 60% ispitanika u svim zemljama smatra da je pravda ugrožena.
Veliki broj ljudi – većina u Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj i velika manjina u Slovačkoj, Poljskoj, Nemačkoj i Češkoj, smatra da je ljudima postalo teško da žive život kakav su želeli bez obzira na poreklo, etničku ili seksualnu orijentaciju.
Međutim, uz tu “duboku krizu poverenja…”, autori izveštaja ukazuju i na uporni, “robusni duh neslaganja i spremnosti da se izazovu vlasti”.
“Rezultati pokazuju da se tamo gde establišment ne uspeva, civilno društvo vidi kao partner od poverenja”, naveli su autori ukazujući na masovne proteste protiv korupcije u Slovačkoj, Češkoj i Rumuniji, velike demonstracije u Poljskoj protiv ultra konzervativne vlade partije Pravo i pravda i na neočekivan neuspeh i gubitak vlasti u Budimpešti vladajućeg Fidesa na lokalnim izborima u Mađarskoj u oktobru.
Uprkos napadu autoritarnih vlada u više istočnoevropskih zemalja na organizacije civilnog društva, uključujući Fondaciju za otvoreno društvo, većina u svih sedam zemalja obuhvaćenih istraživanjem brani pravo javnih organizacija, poput dobrotvornih i univerziteta, da kritikuju vlasti. Samo 17% ispitanika u svih sedam zemalja je protiv rada NVO.
Istraživanje je ukazalo i na širok građanski angažman, posebno među mladima od 18 do 22 godine (generacija Zet) i onima od 23 do 37 (generacija Ipsilon ili milenijumci), kao i na optimizam oko njihove mogućnosti da menjaju stvari nabolje, kažu autori studije.
Generacija Zet je posebno avangardna, napisali su istraživači. “Oni su postali punoletni posle recesije i pokazuju značajan kapacitet da se efikasno mobilišu i kreću kroz pejsaž informacija. Oni su samouvereni, osećaju da mogu da utiču na promene i pokazuju da žele socijalnu pravdu”, navodi se u studiji.
Posebno su mlade žene “pokretači pozitivnih promena” jer su tolerantnije, saosećajnije, otvorenije za različitost i optimističnije oko postizanja napretka od mladih muškaraca.
Više od polovine mladih žena (18-22 godine) smatra da LGBT grupe treba da budu zaštićenije u odnosu na samo 31% mladih muškaraca. Takođe znatno više mladih žena nego muškaraca smatra da izbeglice i migranti treba da budu zaštićeniji.
Žene iz Generacije Zet isto tako će pre nego muškarci reći da su imale više mogućnosti nego ljudi 1990, da je politika otvorenija za ljude poput njih nego pre 30 godina i da imaju kapacitet da utiču na promene velikih razmera, preneo je Gardijan.
U svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem anketirani kažu da žele da vlade više urade da podrže žene, mlade, starije, osobe sa invaliditetom i one sa malim prihodima.
Izvor: EURACTIV.rs
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.