Večeras počinje 13. Međunarodni festival savremenog pozorišta Desire Central Station

Večeras počinje 13. Međunarodni festival savremenog pozorišta Desire Central Station

Foto: NJ/Magločistač

Izvor: SEEcult.org

19.11.2021

Kategorija: Vesti

Međunarodni festival savremenog pozorišta Desire Central Station u Subotici, u organizaciji Pozorišta “Deže Kostolanji”, predstavlja od 19. do 29. novembra više od 20 programa, uprkos pandemiji i smanjenom budžetu.

Uz pozorišne predstave, program 13. Dezire festivala, objedinjen podnaslovom “The History and You”, obuhvata i radionice, koncerte i tradicioanlnu akademiju, a počinje gostovanjem nove predstave svetski proslavljenog koreografa Jožefa Nađa “Omma”, koju je uradio sa osam plesača poreklom iz Malija, Senegala, Obale Slonovače, Burkine Faso, Konga Brazavila i Republike Kongo. Nazvana starogrčkom rečju koja znači “oko”, ali i “ono što se vidi ili gleda”, “Omma” predstavlja povratak na korene plesa, demonstrirajući hipotezu koreografa da je ples rođen zajedno s čovečanstvom.

Novi Nađov komad, kako je navedeno u najavi, istražuje našu sposobnost gledanja onoga što je ispred nas kako bismo mogli bolje videti što se nalazi duboko u nama, u našoj zajedničkoj sudbini.

Zbog bolesti je otkazano gostovanje predstave “Ana Karenjina” Dramskog studija Prazan prostor iz Podgorice i Kraljevskog pozorišta Zetski dom sa Cetinja, u režiji Mirka Radonjića, kao i predstava “Neron” Studija K iz Budimpešte, umesto koje će 20. novembra biti igrana predstava Novosadskog pozorišta “Bludni dani kuratog Džonija”, u režiji Jovane Tomić.

Za 22. novembar najavljen je nastup slovenačke grupe Širom, akustičnog avant-folk eksperimentalnog sastava, vođenog idejom preplitanja raznovrsnih muzičkih pristupa i alata, neobuzdanom muzičkom maštom i vrhunskim muzičkim zanatstvom. Na repertoaru Iztoka KorenaSama Kutine i Ane Kravanje je više desetina instrumenata, koliko i zadatih muzičkih formi, a njihov nastup, prvi put u Subotici, organizovan je u saradnji sa Etnofestom.

Publika 13. Dezire imaće priliku ponovo da uživa u muzici i na pozorišno-radijskom dijalogu beogradskog pesnika, kantautora i slikara Nenada Marića  Kralja Čačka i zagrebačke pesnikinje, kantautorke i dramaturškinje Nine Bajsić. “Soundtrack za film koji nije snimljen” opisan je kao muzičko-poetski street movie, kroz koji publiku vodi dvoje osobitih protagonista, koje povezuju senzibilitet u kreativnom radu i sklonost izražavanju u različitim medijima. U maniru radiofonskog teatra, dramaturgija “Soundtracka za film koji nije snimljen” se ne zasniva samo na rečima i muzici, već jekrasi i zvučno-atmosfersko ruho Dina Brazzodura i Lane Deban, upotpunjeno terenskim audio snimcima i naracijom Pavlice Bajsić, sa kojom će biti održan i razgovor u okviru Akademije Dezire.

U okviru Dezire akademije, u Savremenoj galeriji prethodno će biti održana radionica Rafaela Kotena, predsednika Istraživačkog saveta Međunarodnog centra za kinetografiju Laban. Učesnici će imati priliku da se upoznaju sa Laban kinetografijom (Labanotation) i sa metodom analize i snimanja ljudskih pokreta.

Koten učestvuje i kao jedan od autora predstave “Vivisekcija kredenca”, koja će biti izvedena 24. novembra u Narodnom pozorištu, a nastala je u okviru ciklusa Ogoljene teme Udruženja dramskih autora i kompozitora Francuske i Festivala u Avinjonu. Oni pozivaju svake godine dva umetnika koja se bave različitim umetničkim praksama i ne poznaju se da zajednički postave kratki komad. Tako su Koten, igrač i koreograf, i autor, glumac i reditelj Pjer Menije, kao i scenografkinja i vizuelna umetnica Margerit Borda, stvorili “Vivisekciju kredenca”, urnebesni performans o destrukciji.

Iste večeri gostuje i trupa Atrijum – Čamac za spašavanje iz Budimpešte predstavom “Mrtva trka” Benedeka Tota, u režiji Mate Kovača.

Program 13. Dezire biće nastavljen 25. novembra koprodukcijom “Dvostruki život” teatara iz Berna, Ciriha, Qendre iz Prištine i “Deže Kostolanji”, u režiji Majke Leks, kao i predstavom “History of motherfuckers” Narodnog teatra iz Bitolja, u režiji Andraša Urbana, direktora Dezire festivala i Pozorišta “Deže Kostolanji”.

Publika će imati priliku i da pogleda iste večeri u Savremenoj galeriji informans “Finalizam: Postgravityart” Dragana Živadinova, nastao u saradnji s Dunjom Zupančič i Gregorom Mesecom.

Za 26. novembar najavljena je predstava “Tri zime” Akademskog pozorišta “Promena” iz Novog Sada, u režiji Jasne Đuričić, prema tekstu Tene Štivičić. Predstava je nastala kao diplomski rad studenata glume u klasi profesorke Jasne Đuričić i Sanje Ristić Krajnov.

Bosansko narodno pozorište iz Zenice gostovaće 27. novembra predstavom “Sedam strahova” u režiji Selme Spahić, kao i Kazališe Grupa i Triko cirkus teatar iz Zagreba, koji će izvešće predstavu “Mister Bufo”, u režiji Lia Delonga, prema tekstu Darija Foa.

Publika 13. Dezire imaće priliku i da vidi poslednju predstavu prerano preminulog reditelja Igora Vuka Torbice “Strah”,“ koju je uradio u Narodnom pozorištu u Pirotu. Reč je o autorskom projektu Torbice, inspirisanom dramskim tekstovima Franca Ksavera Kreca.

Pretposlednjeg festivalskog dana biće izvedena i predstava “Kretanje” Bitef teatra iz Beograda, u režiji Jovane Tomić, koja će imati i reprizu 29. novembra.

U završnici će biti izvedena predstava “Mefisto” Kulturne brigade – Atrijum iz Budimpešte – savremeni kabare u jednom činu, koji je Andraš Urban režirao prema romanu Klausa Mana i obradama Čabe Miko i Žofije Kuk.

Publika će imati priliku da vidi i plesnu predstavu “Amber” budimpeštanske trupe Hodvorks (Budimpešta), u koreografiji Adrijena Hoda, a za sam kraj, odnosno zavržnu festivalsku žurku najavljen je nastup Malog omladinskog orkestra Etne, koji izvodi originalne sicilijanske pesme, ali kao savremenu etno muziku.

Pandemijsko izdanje Dezire festivala obeleženo je i smanjenom podrškom gradskih vlasti Subotice, i to sa šest na dva miliona dinara.

“Grad Subotica se povlači i nije više glavni pokrovitelj festivala, u finansijskom smilu, i nadam se da je to samo ove godine, jer ako su nam stvarno evropski ili srednjeevropski ciljevi bitni, onda pretpostavljam da Dezire predstavlja upravo te vrednosti. Trećina prošlogodišnjeg iznosa je veliki šamar koji poručuje da ne treba to da radite što radite”, izjavio je tim povodom Urban, dodajući i da je sa drugih nivoa vlasti stiglo nešto manje novca, a kasnije je još pomogla pokrajinska vlast Vojvodine. To je, kako je konstatovao, jako loša poruka.

“Pozorišni festival je skupa stvar, mi smo ponekad imali predstave koje su koštale dva miliona, da ih uopšte dovedete ovde. Imam osećaj da je to neka vrsta nesporazuma, znam da nije, ali ne znam kako drugačije da se odnosim prema tome. Dezire festival je od samog starta, postao pravi subotički festival, publika voli svoj Dezire, ljudi ne iz Subotice, iz regiona se raspituju kada će biti festival. Mi svake godina imamo dobar program, razvijamo se i ne znamo kako da shvatimo da shvatimo tu vrstu poruke”, izjavio je Urban.

Prema njegovim rečima, predstave na Dezire festivalu gotovo uvek se igraju pred punim gledalištem, a prosečno je godišnje prodavano između 3.000 i 5.000 ulaznica tokom sedmodnevnog programa.

Urban se i u nedavnom intervjuu za SEEcult.org osvrnuo na teškoće u organizovanju 13. Dezire, navodeći da je 2020. godine Dezire festival održan u uslovima kakve nikome ne bi poželeo.

“S jedne strane, bilo je divno da smo se izborili, svi smo se u tom ludilu osećali herojski: i učesnici, i organizatori, i publika, a s druge strane, to je značilo svakodnevno prilagođavanje zbog mera, otkazivanje nečeg prethodnog dana dogovorenog, rezervni program i uvek dilema: šta ako ne bude, šta ako bude drugačije. Bilo je baš stresno. Spasio nas je tada ministar kulture, uspeo je da izvadi pozorište i bioskope iz paketa mera. To je bio bitan momenat, jer pozorišta ipak ne mogu da budu u istoj korpi kao ugostiteljske radnje. Naravno, nemam ništa protiv njih, naprotiv, nego ne mogu imati svi isti tretman. Nije isto ponašanje u određenom kafiću, gde i ja idem, u odnosu na ponašanje u pozorištu. U pozorištu je ipak drugačije i to je bilo svima jasno. Tu ipak dolazi najodgovorniji deo publike, možeš je konrolisati u tom prostoru…”, naveo je Urban, dodajući da sve to “samo pojačava utisak da o pandemiji ne možemo govoriti u prošlosti, jer je njena bitna posledica ta nesigurnost: šta će biti ako će biti, sve što zakažemo da li će biti, uopšte ne mora da znači da se se desiti… Pretpostavljamo da neće biti ništa, ali biće izbori… I tako…”

Publika će predstave 13. Dezire festivala, uz ograničen kapacitet pozorišnih sala, moći da prati uz poštovanje epidemioloških mera, što znači i nošenje zaštitnih maski.

Festivalski sajt je desirefestival.eu.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.