Uručene nagrade “Dejan Anastasijević” za istraživačko novinarstvo

Uručene nagrade “Dejan Anastasijević” za istraživačko novinarstvo

Izvor: Pixabay.com

Izvor: Beta

07.05.2021

Kategorija: Vesti

Novinarka televizije N1 Jelena Zorić, novinarka BIRN-a Natalija Jovanović i novinarka nedeljnika NIN Sandra Petrušić dobitnice su nagrade za istraživačko novinarstvo “Dejan Anastasijević”, koju dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

Nagrada se dodeljuje za najbolje istraživačke radove u kategorijama elektronskih medija (TV i radio), onlajn i štampanih medija, koji se bave temama od izuzetne važnosti za građane teritorije na kojoj se medij distribuira, emituje ili koristi, te koji otkrivaju i dokazuju nepoznate činjenice do kojih su novinari došli sopstvenim radom.

Novinarka Jelena Zorić dobitnica je nagrade u kategoriji elektronskih medija za emisiju “Optužnica ‘Jovanjica'”, a NUNS je u obrazloženju naveo da je Zorić pokazala važnost rigoroznog prikupljanja podataka i njihove analize.

“Preciznim predstavljanjem dokaza Zorić je razotkrila sistem koji je stajao iza ‘Jovanjice’, najveće plantaže marihuane u Evropi. Na pripovedački i zastrašujući način ona je ispričala priču o ulozi države i njenih službi bezbednosti u gajenju kanabisa”, piše u obrazloženju.

Prilikom uručenja nagrade u Dorćol placu, Zorić je kazala da tu nagradu doživljava kao priznanje za sve hrabre policajce, tužioce i sudije koji se “beskompromisno” bore protiv organizovanog kriminala, trgovine narkoticima i napadima na novinare.

“Bez obzira na pritiske kojima su izloženi, a svedoci smo da jesu, oni su čuvari institucija u Srbiji”, rekla je ona.

Novinarka Natalija Jovanović u kategoriji onlajn medija nagrađena je za priču “Korona: broj umrlih i zaraženih višestestruko veći od zvanično saopštenog”, sa obraloženjem da je ona uspela iz brojeva da ispriča priču o životu i smrti tokom pandemije korona virusa.

“Tekst i prateći materijal doveli su do preokreta u načinu na koji primamo činjenice i posle njega epitet ‘zvanično’ više ne znači 100 odsto pouzdano već nešto što teba uzeti sa ‘zrnom soli’“, navodi se u obrazloženju žirija NUNS-a.

Jovanović je kazala da novinari treba da budu ponosni što veze građana i njih nisu prekinute, već su čak i osnažene u vreme pandemije korona virusa.

“Hrabri pojedinci i građani su najzaslužniji za kvalitetno istraživačko novinarstvo i zato je ova nagrada podjednako njihova i moja”, rekla je ona.

Novinarka Sandra Petrušić dobitnica je nagrade u kategoriji štampanih medija za tekst “Na potezu je republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac falsifikovanje podataka bitnih po javno zdravlje”, a NUNS je nagradu obrazložio da je Petrušić argumentovano, precizno, jasno i hrabro poručila da je “dosta sa sluđivanjem građana”.

“Trenutno ne postoji tema od veće važnosti za javnost od toga kako nadležne institucije upravljaju zdravstvenom krizom. U situaciji kada predstavnici institucija pribegavaju manipulaciji podacima, zameni teza i spinovanju, na činjenicama zasnovana novinarska istraživanja postaju jedini orijentir i putokaz građanima”, piše u obrazloženju.

Petrušić je kazala da istraživanje nije radila kako bi se “ubeležila kao veliki novinar”, već da bi podacima apelovala, ako ne na vlast, onda bar na Krizni štab i lekare koji su bili svesni da se epidemija vodi na pogrešan način.

“Ti podaci ne služe da bismo mi nekoga kritikovali, već da bismo našli najbolji način da vodimo epidemiju. Nažalost, mi nismo doprli do njih i niko od lekara nije prihvatio činjenicu o kojoj sam govorila”, naglasila je ona.

Specijalne plakete NUNS-a za izvrsnost u istraživačkom novinarstvo pripale su redakciji KRIK-a i novinarki Anđeli Milivojević.

Na ovogodišnjem konkursu učestvovalo je 47 istraživačkih medijskih priloga koji su objavljeni u 22 različita medija u periodu od 20. aprila 2020. do 20. marta 2021. godine.

NUNS dodeljuje nagradu za izuzetnost u istraživačkom novinarstvu već 16 godina u saradnji sa ambasadom SAD u Beogradu.

Od prošle godine nagrada nosi ime bivšeg novinara nedeljnika Vreme i agencije Tanjug Dejana Anastasijevića.

Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić izjavio je da novinari u Srbiji danas rade u atmosferi koja podseća na “mračne devedesete” i da se danas bore za prava za koja su se već izborili posle demokratskih promena.

Naglasio je da se danas govori o slobodi medija, primeni zakona o bezbednosti novinara i radnim pravima, odnosno o onome što ne bi trebalo da bude sporno u zemlji koja želi da bude deo slobodnih država.

Ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri izjavio je da je danas premalo razloga za slavlje kada je reč o nezavisnom novinarstvu u Srbiji, a da je posao istraživačkog novinara “usamljenički” i težak, a u Srbiji “prečesto i opasan”.

“Kada novinar ukazuje na problem, to je preventiva za zdravlje demokratije”, naglasio je on.

Urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm predstavio je knjigu najboljih tekstova Dejana Anastasijevića koji oslikavaju njegovu karijeru, a koje će biti podeljene mladim novinarima i studentima.

“Više od 30 godina briljantne karijere i svaki tekst čini se važnim i čini vam se da ne možete bez ijednog”, naglasio je on.

Novinar Dejan Anastasijević preminuo je 2019. godine posle duge i teške bolesti.

Anastasijević je rođen 1962. godine u Beogradu. Bio je urednik BBC-a na srpskom, a pre toga dugogodišnji novinar beogradskog Vremena i američkog magazina Tajm, kao i dopisnik Tanjuga iz Brisela.

Izveštavao je i sa ratišta u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Oktobra 2002. godine Dejan Anastasijević je bio prvi srpski novinar koji je svedočio protiv Slobodana Miloševića u Tribunalu za ratne zločine u Hagu.

U aprilu 2007. godine preživeo je pokušaj atentata. Tada je na simsu prozora njegovog stana eksplodirala bomba. Druga bomba, koja je takođe bila postavljena, nije eksplodirala.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.