Uprkos “zabrani”, predstava vojvođanskih Mađara nastavlja izvođenje

Uprkos “zabrani”, predstava vojvođanskih Mađara nastavlja izvođenje

29.07.2021

Kategorija: Vesti

Predstava uprkos zabranama političara – tako se mogu opisati okolnosti u kojima se na mađarskom jeziku u Srbiji igra pozorišni komad “Kazimir i Karolina”, napisan tridesetih godina dvadesetog veka, u osvit nacizma u Evropi.

Uz obrazloženje da adaptacija reditelja Roberta Lenarda ima “prost i neprimeren rečnik”, Mađarski nacionalni savet u Srbiji, na čijem su čelu izabrani predstavnici Mađara, zatražio je od rukovodstva Salašarskog pozorišta (Tanyaszínház) da se prekine turneja komada “Kazimir i Karolina”.

Vodeći političar Mađara u Srbiji Ištvan Pastor je takav zahtev podržao.

Pastorova stranka Savez vojvođanskih Mađara (SVM) sestrinska je partija Orbanovom Fidesu u Mađarskoj. SVM u Srbiji učestvuje u vlasti sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS), na čijem je čelu predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Salašarsko pozorište, koje je produciralo za predstavnike Mađara u Srbiji “spornu” predstavu, pozorišna je trupa koja više od 40 godina “dovodi” pozorište u sela širom Vojvodine gde žive Mađari. Finansijer putujućeg Salašarskog pozorišta je Savet mađarske nacionalne manjine u Srbiji. Savet finansiraju institucije Srbije, ali novac dobija i iz donacija Orbanove vlade.

Iako je na zahtev Saveta turneja po Vojvodini otkazana, Salašarsko pozorište nastavilo je da igra predstavu “Kazimir i Karolina” u selu Kavilu nadomak Bačke Topole, na granici Srbije i Mađarske, gde je trupa i nastala.

Prema rečima rukovodstva pozorišta, zahtev mađarskih političkih predstavnika u Srbiji je “oblik uvođenja cenzure u pozorište”, ali će, uprkos tome, svake večeri do 12. avgusta u 21 sat publika moći da gleda predstavu u Kavilu.

“Nejasni razlozi” prekida predstave

Predstava “Kazimir i Karolina” na mađarskom jeziku, reditelja Roberta Lenarda, imala je svoju zvaničnu premijeru u subotu, 24. jula u Kavilu, na početku turneje Salašarskog pozorišta.

Plan da predstava nastavi da “putuje” po Vojvodini, prekinuo je zahtev Mađarskog nacionalnog saveta.

“Ova predstava dovodi u pitanje svetlu prošlost i nasleđe ovog pozorišta”, navodi se u saopštenju koje je potpisao predsednik Saveta Jene Hajnal.

Uz ocenu da je turneja Salašarskog pozorišta “neprihvatljiva”, Mađarski nacionalni savet je zatražio da se predstava otkaže, u nadi da sa organizatorima “zajedno mogu preispitati rad i repertoar pozorišta”.

U saopštenju su kao problem pomenute psovke u predstavi.

Jene Hajnal, predsednik Mađarskog nacionalnog saveta, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da “ne bi želeo ništa da doda” mimo saopštenja.

Autorima, kako kažu, nisu poznati tačni razlozi zbog kojih je Mađarski nacionalni savet odlučio da zatraži prekid predstave.

Reditelj predstave Robert Lenard je za RSE ocenio da je “bahato i nedopustivo” u 21. veku da se bilo koja predstava zabrani.

“U ovom slučaju, razlozi su, takoreći, jezički i tiču se i pitanja scenskog izraza. Predsednik Salašarskog pozorišta Daniel Gomboš i ja lično smo pokušali da saznamo više o razlozima zabrane i da eventualno poboljšamo situaciju, korigujemo predstavu. Ali, Nacionalni savet za to nije bio otvoren, već je stopirao turneju”, naveo je reditelj Robert Lenard u pisanoj poruci.

Prema njegovoj oceni, potezom Mađarskog nacionalnog saveta omalovažen je rad i trud svih koji su učestovali u kreiranju predstave.

“Ali, što je najgore, omalovažili su sposobnost gledaoca da odluči šta želi, a šta ne želi da vidi na sceni”, zaključio je Lenard.

Upitan da li odluka Mađarskog nacionalnog saveta u Srbiji može biti povezana sa kulturnom politikom koju u Mađarskoj sprovodi stranka Fides premijera Viktora Orbana, reditelj Robert Lenard je rekao da se “ne razume u interne političke veze između partije Fides i Nacionalnog saveta (Mađara u Srbiji)”, i da “ne može da pretpostavi” veze između kulturnih politika ove dve organizacije.

“Činjenica je da je kršenje ljudskih prava u Mađarskoj trenutno na neviđenom nivou, te postoji ogroman pritisak i na umetnike, ali da se zabrani predstava – nisam čuo da se to desilo ni u Mađarskoj tokom Orbanovog režima, ili barem ne ovako javno”, rekao je Lenard.

Zoltan Devai, potpredsednik Upravnog odbora Salašarskog pozorišta, rekao je za RSE da ne misli da su psovke u predstavi pravi problem. On je rekao i da je tema drame nepromenjena, a da je tekst “malo izmenjen i modernizovan”.

“Ovo je oblik uvođenja cenzure u pozorište, ali zaista ne znamo zbog čega. Kritikujemo pojave u društvu, ali nikoga nismo po imenu pomenuli. Ranijih godina bilo je komada u kojima je bilo mnogo više vulgarnog jezika, kritike prema politici, društvu i veri, ali su sve turneje išle do kraja”, rekao je Devai, dodajući da je uprava pozorišta “otvorena za svaku diskusiju”.

O čemu je predstava?

Reditelj predstave Robert Lenard podseća da je komad Edena fon Horvata (Ödön von Horváth), pisca mađarskog porekla koji je dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka pisao na nemačkom jeziku, klasično delo koje je na listama lektira u Nemačkoj i Austriji.

Radnja je smeštena na festival Oktoberfest 1930. godine i prati ljubavni par čija se veza raspada usred društvenih okolnosti – Kazimira i Karolinu.

“(Komad) promoviše neke blago levičarske političke stavove, okolnosti u kojima se radnja dešava su ekonomska kriza i nezaposlenost, pa i uspon nacističkog režima, ali sama priča je ljubavna i ispituje veze između privatnog života i ekonomske situacije na blag, baladističan način”, navodi Robert Lenard.

On se odmah nakon odluke Saveta oglasio i na Fejsbuku, gde je podsetio da je komad “Kazimir i Karolina” već jednom bio zabranjen, kada pozorište na nemačkom jeziku u januaru 1933. godine nije smelo da odigra tu predstavu. Kako je podsetio, tekst komada “Kazimir i Karolina” bio je i među zapaljenim knjigama 10. maja 1933. godine na trgovima u Berlinu.

Tada je sprovedena kampanja ceremonijalnog spaljivanja knjiga koje nisu bile u skladu sa nacističkom ideologijom Adolfa Hitlera. Ti događaji predstavljali su uvod u Drugi svetski rat.

Pastorovo “otvoreno pismo podrške”

Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara i predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor nije odgovorio na pozive Radija Slobodna Evropa.

Na Fejsbuku je postavio otvoreno pismo, u kojem je pružio podršku čelniku Nacionalnog saveta Mađara Jeneu Hajnalu koji je zatražio prekid igranja predstave “Kazimir i Karolina”.

Pastor je ocenio da publika “već šestu godinu trpi predstave Salašarskog pozorišta”, kao i da pozorište “niko ne kontroliše” u igranju predstave koju je nazvao “ogavnom”. Pastor je u svom otvorenom pismu pomenuo i navodno uriniranje u predstavi.

“Od ovoga je jako teško kreirati političko pitanje, ali vidim da se trude da tako bude. Poznat mi je ovakav tempo. Ovo nije umetnost, to kažu i gledaoci, to mislimo i mi. Ovo nije estetsko, nego civilizacijsko pitanje. Salašarsko pozorište prelazi granice, koje su neprihvatljive za mađarsku zajednicu”, naveo je Pastor u otvorenom pismu.

Lider SVM-a je dodao da su “gledaoci Salašarskog pozorišta godinama izloženi zloupotrebi”, kao i da, prema njegovoj oceni, mađarsku zajednicu “dugo opterećuju dešavanja” u tom pozorištu.

Pastor je, nakon najave Salašarskog pozorišta da će predstavu igrati svako veče, u otvorenom pismu rekao da ga “raduje” što će se svake večeri predstave igrati u selu Kavilu kod Bačke Topole.

“Jer smo zbog toga i izgradili taj (pozorišni) dom, da ima života u njemu, ali molim organizatore da svuda naznače da je predstava namenjena određenom uzrastu”, naveo je Pastor.

Za kraj je naglasio da se “ne mogu više odlagati pitanja koja se tiču budućnosti pozorišta, kada se radi o kulturnom životu i budućim ciljevima”, kao i da je o tome razgovarao sa više predstavnika pozorišta. Njihova imena u otvorenom pismu nije naveo.

Tanyaszinhaz, foto: Fejsbuk (predstava “Kazimir i Karolina”)

Šta smeta političarima?

Filozof Mark Lošonc rekao je za Radio Slobodna Evropa da mu je “čudna” zvanična argumentacija političara koji za zabranu krive “vulgarni rečnik i navodno uriniranje tokom predstave”.

“Nije jasno, ako ‘problem’ postoji već godinama, zašto nacionalni savet nije ranije reagovao. Ako pogledamo folklorne drame i narodnu kulturu, u njoj često ima psovanja i vulgarnog rečnika, nije to skandal”, naveo je.

Lošonc je podsetio da se turneja Salašarskog pozorišta odvija “izvan zidova” zvaničnih pozorišta i da se podrazumeva da takve predstave imaju više slobode i spontanosti.

“Što se tiče političkog vrednovanja ove predstave, meni se čini da nije Jene Hajnal zapravo glavni akter ove situacije, već su više odgovorni oni koji su na vrhu Saveza vojvođanskih Mađara”, rekao je on.

“Problem” za političare, Lošonc vidi u društvenoj kritici koja je prisutna u predstavi.

“Utoliko što je poruka predstave otprilike sledeća – ako navodna većina etički ili politički marginalizuje manjinu i vrši represiju nad njom, onda je zapravo sama većina moralno loša. To ponašanje navodne većine, pune mržnje, jeste licemerno jer su ‘normalni’ ljudi, zapravo često veoma loši na najrazličitije načine”, objasnio je.

Prema njegovoj oceni, vodeća politička opcija Mađara u Vojvodini je “toliko srodna” sa Orbanovim Fidesom, da predstavnici vojvođanskih Mađara “sami znaju šta treba da se uradi kada su u pitanju ‘osetljive’ stvari” i da im ne treba “direktiva” iz Budimpešte.

“Ovo je relevantno ovih nedelja, zato što se u Mađarskoj, zahvaljujući Orbanovoj vladi, odvija velika kampanja protiv LGBTQ zajednice. U svetu se ovo percipira kao širenje mržnje, homofobija, prema ovoj zajednici. Fides u susret novim izborima naredne godine traži nove predmete mržnje, sada je to LGBTQ zajednica. Mislim da je ta dimenzija jako važna za razumevanje ovih dešavanja kod vojvođanskih Mađara”, naveo je Lošonc.

Sporni zakon, koji zabranjuje materijale koji bi se mogli smatrati promocijom homoseksualnosti, stupio je na snagu u Mađarskoj 7. jula.

Zakon zabranjuje “prikazivanje ili promociju” homoseksualnosti ili promene pola u televizijskim emisijama, filmovima i programima seksualnog obrazovanja deci u školama.

Prema oceni filozofa Marka Lošonca, predstava “Kazimir i Karolina” predstavlja “opasnost za mejnstrim ideologiju koja danas vlada kako u Mađarskoj, tako i na sličan način u Srbiji, pa i kod vojvođanskih Mađara”.

Umetnici protiv zahteva Mađarskog nacionalnog saveta

Reakcija Mađarskog nacionalnog saveta naišla je na oštru kritiku velikog dela subotičke umetničke scene.

Profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i jedan od osnivača Salašarskog pozorišta Đerđ Hernjak rekao je za RSE da je tokom proteklih 43 godina pogledao svaku predstavu i da danas njegovi studenti rade u tom pozorištu.

Kako navodi, ne vidi ništa sporno u predstavi “Kazimir i Karolina” i ne razume zašto je politika zatražila da se otkaže turneja ovog pozorišta, kad političari “nisu ni gledali predstavu”:

“Neka se politika ne meša u pozorište… Tekst je odličan, režija je puna ideja, psovanja malo ima. Kažu (Hajnal i Pastor), da ne smeš u pozorištu psovati. Ja sam seoski momak, mi svi psujemo, da li ćeš onda ti meni zabraniti da ja ne psujem ili ćeš mi reći šta ja moram da radim u pozorištu. Nije problem u psovanju, problem im je politička predstava. I do sad smo imali u Salašarskom pozorištu, ne takve, nego još smelije predstave”, rekao je Hernjak.

Glumac Dečijeg pozorišta u Subotici Zalan Greguš, jedan od glumaca koji su svoju karijeru započeli u Salašarskom pozorištu, rekao je da ta manifestacija “dragulj vojvođanskih Mađara” i da mu “nije jasno zašto postoje ovakvi politički pritisci na umetnike”.

SVM sestrinska stranka Orbanovog Fidesa

SVM, sestrinska stranka Fidesa (Fidesz) mađarskog premijera Viktora Orbana, nakon izbora u Srbiji u junu 2020. godine postala je treća po jačini stranka u Vojvodini – autonomnoj pokrajini na severu Srbije koja se graniči sa Mađarskom.

SVM je deo republičke, pokrajinske i lokalnih vlasti u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

SVM je u proteklim godinama uložila značajne napore da se pozicionira kao vodeća mađarska stranka, uz podršku zvanične Budimpešte. Vlada mađarskog premijera Viktora Orbana je pokrenula nekoliko privrednih programa u Vojvodini, pa čak i u centralnom delu Srbije, upravo u saradnji sa SVM, odnosno kroz fondaciju koju ta stranka vodi.

O bliskosti dve stranke govori i činjenica da je SVM pred izbore za evropski parlament 2019. godine, u Srbiji vodila kampanju glasanja za Orbanov Fides. Pravo glasa na tim izborima su imali svi koji žive u Srbiji, a imaju mađarsko državljanstvo i registrovali su se za glasanje. Gotovo svi Mađari u Srbiji imaju dvojno državljanstvo.

SVM i Fides spaja i mađarski političar iz Vojvodine, Andor Deli, koji je evroparlamentarac iz redova Fidesa, ali je takođe i član SVM.

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić održava bliske odnose sa mađarskim premijerom, za koga kaže da je “iskreni prijatelj Srbije”.

Nacionalni savet Mađara pod kontrolom SVM

Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, mađarska zajednica je najbrojnija manjinska zajednica u Srbiji. Njeni pripadnici čine oko 3,5 odsto ukupnog stanovništva.

Nacionalne manjine u Srbiji biraju svoje predstavnike u nacionalnim savetima. Ingerencije nacionalnih saveta, koji zastupaju prava manjina u Srbiji, su pravo na samoupravu u kulturi, obrazovanju, informisanju i službenoj upotrebi jezika i pisma.

Nacionalni savet Mađara je osnivač nekoliko medija u Srbiji na mađarskom jeziku, a pored medija, osnivač je i Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara, kao i nekoliko biblioteka, kulturno-obrazovnih centara, lokalnih pozorišta, istorijskih arhiva i muzeja.

U njihovoj nadležnosti je, tako, i postavljanje čelnika ovih institucija.

Nakon izbora za savete nacionalnih manjina u novembru 2018. godine, apsolutnu većinu u Nacionalnom savetu Mađara čini lista “Mađarska sloga”, sa Savezom vojvođanskih Mađara kao najvećom partijom na toj listi.

“Mađarska sloga” je na izborima osvojila 30 od ukupno 35 mandata u savetu, a od toga je SVM-u pripalo 16 mandata. Izlaznost na tim izborima je, međutim, bila niska – 36 odsto upisanih birača mađarske zajednice je biralo svoje predstavnike.

Jene Hajnal je nakon izbora 2018. godine preuzeo svoj drugi mandat na čelu Nacionalnog saveta Mađara. U jednom od svojih obraćanja, prenetih na stranici saveta, Hajnal je izjavio da su „najveća vrednost mađarske vojvođanske zajednice dete, porodica, zajednica, vera i nacija“.

Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE je u januaru 2021. godine objavio da Savez vojvođanskih Mađara “potpuno kontroliše” medije čiji je osnivač Mađarski nacionalni savet, tako što je na upravljačka mesta u medijima postavio svoje kadrove – visoke partijske funkcionere i članove SVM.

Uz zaključak da mađarski premijer Viktor Orban “kupuje” uticaj u Srbiji preko vojvođanskih medija na mađarskom, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objavio je u februaru 2021. godine podatak da je više od 12 miliona evra iz budžeta Mađarske od 2011. do kraja 2019. uplaćeno na račun medija u Srbiji na mađarskom jeziku.

“Orbanizacija” kulture u Mađarskoj

Mađarski parlament usvojio je krajem 2019. godine zakon kojim se povećava vladina kontrola nad pozorištima. Usvojen po hitnom postupku, zakon o uvođenju Nacionalnog saveta za kulturu za „centralizovano strateško upravljanje kulturnim sektorima“ imao je veliku podršku u parlamentu koji je pod kontrolom Orbanove koalicije.

Prvobitni nacrt zakona je ipak delimično izmenjen, što je bila reakcija na masovne proteste mađarske kulturne scene i opozicionih političara. Prvobitni nacrt je podrazumevao ukidanje Nacionalnog fonda za kulturu i umanjenje državnih subvencija za nezavisne kulturne institucije.

Iako ne utiče na finansiranje ustanova kulture onoliko koliko je planirano prvobitnim nacrtom, Zakon je ostavio mogućnost vladi da se meša u upravljanje institucijama i imenovanje direktora, zbog čega je mađarska kulturna scena u strahu od daljih ograničenja.

Nakon pobede na izborima 2018. godine, kako piše Rojters, Orban je izjavljivao da mu je pobeda na tim izborima dala mandat da redefiniše različite aspekte nacionalnog života, a njegove pristalice pozivale su na okončanje onoga što oni vide kao „dominaciju levo-liberalnih ideja“ u mađarskoj kulturi.

Podelite sa prijateljima:

Jedan Komentar na
“Uprkos “zabrani”, predstava vojvođanskih Mađara nastavlja izvođenje”

Franken says:

>> “Ali, što je najgore, omalovažili su sposobnost gledaoca da odluči šta želi, a šta ne želi da vidi na sceni”, zaključio je Lenard. <<

Ja bih rekao i da debelo potcjenju sposobnost gledatelja, svojih suplemenika, da razmišljaju svojom glavom. A omalovažavaju ih Pásztor úr und Hajnal svakako. To stoji. I pritom se boje da publici ne padnu na um nekakve "nedogmatske" misli & primisli koje nisu na liniji zvanične politike SVM-a i MNS-a kojeg kontrolira Pastor. A što on i ne krije. A i zašto bi…

Ponaša se vodeći vojvođansko-mađarski Orbánov klo(v)n kao da su svi Mađari u Voši njegov osobni posjed. Nekakvo roblje, bijednici, koje on periodično aktivira "na gumb" kada su nekakvi izbori, samo da bi oni i dalje potvrdili njegovu neprikosnovenu vladavinu nad njima samima.

(Da kazalište financira MNS nisam uopće znao, no to u biti ne mijenja ništa. Ovaj primjer samo govori kolike su emenesdžije demokrate i koliko su nadstranački, da im do drukčijih političkih na/(s)klonosti Vojvođana mađarske narodnosti uopće nije stalo. S druge strane razumijem da SVM-u boli pištolj za sve što nije nacionalističko & Überhungaristansko. Kao i da forsiraju krajnje desnu naci-politiku. Samo i jedino im je do nametanja svoje fašistoidne agende pod svaku cijenu)

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.