U Srbiji je nezaposleno 31,2 odsto mladih, što je 2,5 puta više od opšte nezaposlenosti, izjavio je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Zoran Martinović.
On je na skupu “Mladi u neformalnoj ekonomiji”, rekao da je stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji veća od evropskog proseka, gde iznosi oko 18,5 odsto.
Martinović je rekao da sve više poslodavaca i investitora traži mlade ljude za zapošljavanje, ali i imaju zamerke da veliki broj ljudi nema adekvatna znanja.
Problem je, kako je istakao, niska stopa radne aktivnosti i zaposlenosti mladih, a veliki broj mladih ima status nekvalifikovanih ili polukvalifikovanih.
“Visok procenat mladih, oko 16,5 odsto, niti radi, niti se školuje”, rekao je Martinović i dodao da je evidenciji NSZ oko 23 odsto mladih do 30 godina, a da mladi prosečno čekaju na posao dve godine.
Visok procenat onih koji bi pristali da rade i bez ugovora
Presednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković rekao je da ta unija ima zadatak pomogne mladima da se lakše zaposle, u saradnji sa državom i sindikatima.
Prema istraživanju koje je sprovela Unija poslodavaca u kome je učestvovalo oko 1.200 ispitanika, mladi ne poznaju prava koja mogu da ostvare na tržištu rada i visok je procenat onih koji bi prihvatili da rade bez ugovora.
“Samo 15 odsto mlađih od 30 godina, ne bi prihvatilo da radi na crno”, navodi se u istraživanju i dodaje da je nužno insistirati na smanjenju neformalne ekonomije kroz uspostavljanje privrednog ambijenta koji će podsticati rast privatnog sektora.
Bez ugovora o radu spremno je da radi 16,39 odsto, a oko 58 odsto ispitanika je odgovorilo da bi prihvatio da radi na crno ukoliko nema drugog izbora. Isplatu dela zarade na ruke, a ne preko računa prihvata 70,2 odsto mladih, dok na ovakav način isplate nije spremno 18,2 odsto ispitanika, pokazalo je istraživanje Unije poslodavaca.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.