Foto: Natalija Jakovljević, Magločistač
Ministar za zaštitu životne sredine Srbije Goran Trivan rekao je da je rešenje za zagađenje vazduha u dodeli subvencija za prelazak na hibridna vozila i podizanju svesti građana o zaštiti okoline.
On je posle potpisivanja Memoranduma o razumevanju i saradnji sa italijanskim ministrom kopna i mora Serđom Kostijem na pitanje novinara kako da Srbija smanji zagađenost vazduha rekao da su glavni zagađivači vozila sa zastarelim motorima koji izbacuju otrovne gasove.
Vazduh u Beogradu, Novom Sadu, Užicu, Valjevu, Pančevu, Boru i Subotici je prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine ovih dana “jako zagađen” a pre dva dana vazduh u Beogradu je prema podacima aplikacije AirVisual bio drugi grad po zagađenosti u svetu, posle Delhija u Indiji.
Trivan je istakao da je prošle godine “otvorio problem uvoza polovnih automobila sa zastarelim motorima koji ispuštaju otrovne gasove i da je ove godine taj problem aktuelizovao, ali da je to pitanje u nadležnosti Ministarstva trgovine”.
“Problem je otvoren i to pitanje će biti rešeno”, rekao je Trivan.
Odgovarajući na pitanje da li treba uvesti ekološku policiju, Trivan je rekao da se to neće raditi već će se povećati broj inspektora za ekologiju jer će se zaposliti 180 ljudi koji će se baviti zaštitom životne sredine.
Na pitanje da li Italija ima problem sa zagađenim vazduhom, Kosti je rekao da statistika pokazuje da godišnje u toj zemlji 80.000 ljudi umre od posledica zagađenog vazduha, a u Srbiji 6.000, što je srazmerno u odnosu na broj stanovnika.
“Taj problem ima i 19 od 28 zemalja EU. Italija je izdvojila 3,7 milijardi evra za podršku zameni vozila i kupovini automobila sa pogonom na struju, veće korišćenje metroa i zamenu kotlarnica”, rekao je Kosti i dodao da je za te cijeve u poslednjih 15 godina potrošeno 55 milijardi evra.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.