Strika: Širenjem korona virusa, novinarska profesija stavljena na ispit, prećutkuje se broj umrlih

Strika: Širenjem korona virusa, novinarska profesija stavljena na ispit, prećutkuje se broj umrlih

Zoran Strika, foto: Dragan Perišić

Izvor: Slobodna reč

26.11.2020

Kategorija: Vesti

Odgovorni urednik portala 021.rs Zoran Strika rekao je u intervjuu za Slobodnu reč da je dolaskom epidemije korona virusa otežan i rad medija jer su, poput građana, teško dolazili do zvaničnih informacija.

Kako je naveo, problemi su brojni: organizacioni, profesionalni, etički, ekonomski… a širenjem virusa, u moru dezinformacija, i novinarska profesija je stavljena na ozbiljan ispit. Dodao je da je uzrok tome nedovoljna otvorenost predstavnika vlasti i zdravstvenih ustanova, zbog čega su se novinari za informacije obraćaju stručnjacima van Kriznog štaba.

Strika je govorio i o prećutkivanju informacija o broju umrlih od posledica Kovid-19, kao i o drugim problemima i izazovima sa kojima su se suočavali novinari u ovom mediju.

Koji su najveći izazovi sa kojima se vaš medij suočava tokom izveštavanja o korona virusu?

Ukoliko je nešto obeležilo period od marta ove godine, čini mi se da je to onda bilo stihijsko delovanje i ad hoc rešavanje problema. Sa svakom novom merom dolazile su nove “prepreke” koje ste kao medij i kao pojedinci morali da savladate. Niko na početku godine nije imao na umu to da ćemo morati, u nekom trenutku, da organizujemo rad od kuće ili pak da konstantno držimo distancu jedni od drugih. Dakle, problemi su bili organizacioni, profesionalni, ekonomski, etički… Novinari 021 su delili muke građana, jer kako građanima nije bilo lako da dođu do pravih informacija o pandemiji, tako ni novinarima nije bilo lako, zbog nedovoljne otvorenosti predstavnika vlasti i zdravstvenih ustanova. Svakako da je čitava profesija bila stavljena na ispit kada je virus počeo da se širi gradovima u Srbiji, neki su taj ispit položili, ali je veliki broj njih pao i izneverio poverenje građana. Ako do sada nekome nije bilo jasno, onda bi sada, posle vanrednog stanja i svih talasa pandemije, moralo da im bude jasno da ne mogu da se oslone na režimske tabloidne medije u svom svakodnevnom funkcionisanju, a kamoli u funkcionisanju tokom vanrednog stanja.

Na koji način ste dolazili do informacija tokom pandemije analizirajući dva perioda: mart-septembar i septembar-novembar?

U početku smo se, kao i svi mediji, oslanjali na ono što kažu zvaničnici. Čini mi se da je tu bilo i pomalo straha iz zabrinutosti za javnost, jer se suočavate sa nečim totalno nepoznatim i ne želite da im servirate nešto što je netačno, što bi moglo da ih dovede u zabludu i ugrozi. Srećom po sve medije koji nemaju problem da pišu onako kako smatraju da bi trebalo, pojavili su se stručnjaci koji nisu imali dodira sa Kriznim štabom i onda ste mogli i na njihovo mišljenje da se oslonite. Prešli smo put od oslanjanja na zvanične informacije, razmišljanja i smatranja članova Kriznog štaba, do toga da informacije o korona virusu i njegovom ponašanju tražite van granica Srbije, u medijima kojima se da verovati, kao što su Njujork tajms ili Gardijan.

Kao što rekoh, na početku je postojala jedna učaurenost, mediji su se izrazito lako postrojili u jednu kolonu na zvižduk države, i to me je, lično, uplašilo u tom trenutku, jer smo bili jako lako pristali da država, koja je toliko puta do sada dokazala da joj se ne može verovati, odjednom počela da diktira neke uslove. Srećom, takvo hermetično izveštavanje nije trajalo dugo, jer jednostavno predstavnici vlasti, članovi Kriznog štaba nisu dali povoda da im građani i mediji bezuslovno veruju. Poverenje koje su imali u početku su izigrali i zbog toga sada postoji jedna doza ograđivanja kod dela medija. Juče je Kon izjavio jedno, danas Janković poručuju nešto dijametralno suprotno. Mi smo kao medij počeli da ukazujemo na te nedoslednosti, ne zato što želimo da vetar u leđa dajemo teoretičarima zavere, već da budemo korektiv i da poručimo onima koji bi trebalo da slušaju: “Hej, ljudi, ovo što pričate nije u redu, nemate konstantnost, saberite se, zbog građana”.

Što se tiče dobijanja samih informacija, pogotovo na početku, bilo je izuzetno teško. Dugo vremena nismo znali koliko zaraženih ima u Novom Sadu, a naša pitanja na konferencijama Kriznog štaba u Beogradu nisu mogla da se čuju. Slali smo ih uredno i ona su uredno ignorisana. Sada, opet, koliko-toliko, dobijamo zvanične informacije iz Kliničkog centra Vojvodine, ali se i dalje, na primer, prećutkuje broj umrlih od kovida, iako nezvanično saznajemo da gotovo svakodnevno ima mrtvih. Tu dolazite do problema, šta ako objavimo da u KCV svakog dana umre neko od posledica zaraze, da li bismo onda uznemiravali ili informisali javnost? Moj stav je da bismo informisali, KCV bi to, moguće, demantovao i onda bi svi bili na gubitku, nikome se ne bi verovalo.

U kojoj meri je vlast bila otvorena za saradnju kada su u pitanju informacije od javnog značaja? A zdravstvene ustanove, pojedini lekari, stručnjaci?

Lekari nikako nisu bili otvoreni, osim kada bi prethodno dobili dozvolu ustanove da govore, a i tu ste imali osećaj da govore kao da im neko stoji nad glavom i prati šta sve pričaju. Naravno, u početku su bili obazrivi, jer ni sami nisu znali šta ih je snašlo, što je razumljivo u potpunosti. Što se tiče predstavnika vlasti, hvatali smo ih na konferencijama, iako smo u nekoliko navrata uspevali da dobijemo izjavu zvaničnika nakon kontaktiranja portparola. Ne očekujemo od njih da “džedže” kraj telefona čekajući poziv novinara, ali ne možete biti u toj meri nepristojni da informacije servirate samo preko “vaših” medija, a da se pitanja ostalih ignorišu. Na početku je bilo užas, sada je malo bolja situacija, ali postoji mnogo, mnogo prostora da se sve to poboljša.

Na koji način je epidemija uticala na poslovanje vašeg nezavisnog lokalnog medija?

Dva su se paradoksa odmah iskristalisala. Prvi je taj da su mediji imali posetu bolju nego ikad, a da su se oglašivači povukli, a drugi je taj da su novinari radili više nego ikad, a da im je budućnost bila prilično neizvesna i dalje jeste, s obzirom na to da ekonomsku krizu tek najavljuju. Nama je broj posetilaca buknuo u martu, aprilu, pa ponovo u julu, talasi posete i njihovi pikovi su pratili talase korone, ali su se oglašivači povukli. Problem je i ukoliko deo vašeg poslovanja zasnivate i na nekim drugim uslugama, kao što je ugostiteljstvo, a taj segment je jedan od najpogođenijih. Ipak, konsolidovali smo se i postoji stabilnost zahvaljujući kojoj možemo da nastavimo sa profesionalnim radom i da se borimo da zadržimo novu publiku koja je došla na naš sajt tražeći pouzdane informacije.

Osim toga, bilo je i organizacionih uticaja, pa i dalje praktično radimo po “vanrednom principu”. Ono što je podjednako važno kao i samo poslovanje, jeste to da epidemija nije imala uticaja na uređivačku politiku medija.

Mala digresija, u ovoj godini, možda kao i nikada pre, pokazalo se koliko je važno da postoji kvalitetan lokalni medij koji se sa dostojanstvom odnosi prema profesiji i građanima, jer jedino građanima treba da odgovara.

Da li su usled epidemije korona virusa smanjeni prihodi vašeg medija? Da li je došlo do smanjenja plata zaposlenih ili honorarnih saradnika?

Prihodi jesu manji, jer je korona uticala na ugostiteljstvo i oglašivače. Međutim, to nije u tolikoj meri da nam je ugroženo poslovanje ili da je status zaposlenih nižih. Pregurali smo ovaj period bez otpuštanja zaposlenih, plate su ostale netaknute, a radimo na planovima koji bi trebalo da nam obezbede još veću samoodrživost, što je garant toga da Novosađani, Vojvođani i svi građani Srbije imaju veću ponudu kvalitetnih medija, jer to i zaslužuju.

Podelite sa prijateljima:

Jedan Komentar na
“Strika: Širenjem korona virusa, novinarska profesija stavljena na ispit, prećutkuje se broj umrlih”

Franken says:

Jedan predobar “tekstić” iz pera velikog maestra žurnalizma Viktora Ivančića o tome što novinar, kako novinar, gdje novinar, a pogotovu kome i zašto taj isti novinar. (Svaki minut čitanja s razumijevanjem zlata vrijedi. Otrcana fraza jest, al’ neimam boljšu).

https://pescanik.net/zub-vremena-u-celjusti-zvijeri/

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.