SLAVKO ĆURUVIJA FONDACIJA: SLOBODNA REČ NE SME DA NESTANE

SLAVKO ĆURUVIJA FONDACIJA: SLOBODNA REČ NE SME DA NESTANE

Izvor: slavkocuruvijafondacija.rs

Objavio: Magločistač

11.04.2016

Kategorija: Vesti

Ako se dogodi da slobodna reč u Srbiji nestane, nestaće i šansa da Srbija ikada postane pristojno mesto za život

Fondacija “Slavko Ćuruvija” izrazila je zabrinutost, povodom 17. godišnjice ubistva, da li će suđenje koje je u toku pružiti odgovor na pitanje ko su izvršioci, ali i ko su naručioci ubistva glavnog urednika i vlasnika Dnevnog telegrafa.

Fondacija “Slavko Ćuruvija” dodala je da pažljivo prati suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije, kao i sve slučajeve ugrožavanja bezbednosti novinara u Srbiji, a pozvala je javnost da se u tome priključi i da odlučnije i masovnije stane u odbranu novinara i medija, kad god i gde god njihova sloboda i bezbednost budu ugrožene.

“Takvih novinara je sve manje jer su pritisci na njih sve snažniji i sve uspešniji. Ako se dogodi da slobodna reč u Srbiji nestane, nestaće i šansa da Srbija ikada postane pristojno mesto za život”, navodi se u saopštenju.

Fondacija je navela da ne zna da li će “javna tajna” da je Slavko Ćuruvija pao kao jedna od poslednjih žrtava monstruoznog režima Slobodana Miloševića najzad dobiti oblik neporecive sudske istine, ali da ima pravo i obavezu da zahteva otkrivanje svakog, pa i najmanjeg komadića mozaika tog zločina i pravične kazne za one koji su ga osmislili i sproveli.

Takav zahtev predstavlja kolektivni dug prema čoveku koji je svoj život ugradio u temelje slobodnog novinarstva u Srbiji, ali i prema svim hrabrim novinarima koji danas rizikuju svoje živote nastojeći da građane informišu o pokušajima da se nihove slobode ugroze, a društvo opljačka, za korist male grupe beskrupuloznih moćnika, ocenjeno je u saopštenju.

Matić: Intenzivirati potragu za Miroslavom Kurakom

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić pozvao je danas nadležne da spreče sve eventualne uticaje i pritiske na svedoke u procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i da intenziviraju potragu za optuženim Miroslavom Kurakom koji je u bekstvu.

Matić je ocenio da bi na taj način bila sprečena mogućnost da optuženi Kurak i njegovo okruženje utiču na svedoke, a pravosudnim organima bilo bi omogućeno da potpuno i pravilno utvrde sve činjenice.

“Razmotriće se i mogućnosti da se utvrđivanje mesta boravka i kretanja optuženog koji je u bekstvu organizuje i uz pomoć novinarske solidarnosti, preko saradnje novinarskih udruženja i novinara istraživača, kao i preko međunarodnih organizacija koje su pred sebe visoko postavile pitanje nekažnjivosti ubistava novinara i nasilja nad novinarima”, stoji u saopštenju.

Dodaje se da će Komisija, u okvirima svojih zakonskih mogućnosti i u saradnji sa nadležnim organima, pokušati da obezbedi tehničke preduslove za održavanje većeg broja glavnih pretresa i saslušanja velikog broja svedoka.

Ćuruvija je ubijen tokom NATO bombardovanja, 11. aprila 1999. godine, ispred zgrade u kojoj je živeo u Svetogorskoj ulici u Beogradu.

Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije počelo je 1. juna 2015. godine. Za njegovo ubistvo optuženi su načelnik resora Državne bezbednosti Radomir Marković, načelnik beogradskg centra DB-a Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak.

Romić i Radonjić uhapšeni su 13. januara 2014. i od tada su u pritvoru, Marković izdržava kaznu od 40 godina zatvora, a Kurak je u bekstvu.

Po optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario njegovu suprugu Branku Prpu u glavu.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog “javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti”.

Izvor: Beta

 

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.