SAMOZAPOŠLJAVANJE U EVROPSKOJ UNIJI: STATUS “FRILENSERA” SVE POŽELJNIJI

SAMOZAPOŠLJAVANJE U EVROPSKOJ UNIJI: STATUS “FRILENSERA” SVE POŽELJNIJI

Objavio: Magločistač

03.07.2018

Kategorija: Privreda , Vesti

Samozapošljavanje je sve prisutnije u Evropi i pokriva sve veći broj aktivnosti, ali ta mala revolucija otvorila je nerešena pitanja u domenu socijalne zaštite. Zvanične statistike pokazuju da je 14% zaposlenih u EU samozaposleno. Status “frilensera” u nekim članicama EU je stvar izbora, a u nekim nužnost.

 

Za razliku od tradicionalnih profesija poput lekara ili advokata, “frilenseri” nemaju biznis okruženje ili dozvolu, kaže ekspertkinja za budućnost rada Letisija Vito (Laetitia Vitaud).

 

“Oni nisu u regulisanim profesijama. Oni biraju da rade direktno sa kompanijama, a da ne budu njihovi zasposleni i odbijaju da im budu direktno podređeni”, rekla je za EURACTIV.fr Vito na jednom skupu u Parizu održanom krajem juna.

 

Iako su IT sektor i kreativne profesije (dizajneri, grafički dizajneri) na prvom mestu po “frilenserima”, taj model se širi i u nove sektore, kaže direktor platforme MALT Vensan Uge (Vincent Huguet). Ta platforma povezuje “frilensere” sa kompanijama.

 

Poslovi u marketingu, komunikacijama ili upravljanju projektima, koji su tradicionalno bili rezervisani za zaposlene, sada su u rukama frilensera”, pojasnio je Uge.

 

Status “frilensera”, koji se ranije povezivao za nezaposlenošću i nesigurnim poslom, danas je sve poželjniji, pokazalo je istraživanje koje je platforma sprovela među tim veoma specifičnim delom populacije. Za 90% ispitanika honorarni rad predstavlja izbor.

 

Takav trend je, međutim, manje vidljiv na evropskom nivou. Prema podacima Evropske fondacije za unapređenje uslova života i rada (Eurofund), 60% ispitanika je izabralo status “frilensera” dok ga je 20% prihvatilo kao nužnost.

 

Veliki dispariteti

 

U Evropi, kada je reč o samozapošljavanju, postoje velike razlike. Podaci agencije Eurofund pokazuju da u EU ima 32 miliona samozaposlenih odnosno 14% populacije koja radi. Taj nivo je stabilan od početka veka ali krije velike disparitete.

 

“Situacija se u velikoj meri razlikuje od zemlje do zemlje”, rekao je prvi čovek za strategiju zapošljavanja u Generalnom direktoratu za zapošljavanje, socijalne poslove i inkluziju Evropske komisije Maks Uebe dodavši da je “npr. u Grčkoj udeo samozaposlenih veći, 31%, dok je u Danskoj na najnižem nivou, 8%”.

 

Razlika između onih koji su to izabrali i onih koji su prisiljeni da budu samozaposleni velika je.

 

“U nordijskim zemljama 80% bira da bude samozaposleno, dok je u zemljama poput Rumunije, Portugalije i Hrvatske većina na to prisiljena”, kazao je Uebe.

 

Te razlike ukazuju na “ranjivost” samozaposlenih radnika. Prema agenciji Eurofund, ti “ranjivi” čine 17% ukupnog broja samozaposlenih u EU.

 

U vreme kada EU razmatra zajedničku osnovu za socijalna prava, ostaje otvoreno pitanje prilagođavanja mera socijalne zaštite u domenu samozaposlenosti, upozorila je Vito.

 

 

 

 

 

 

Izvor: EURACTIV.com

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.