ŠABIĆ: IZMENE ZAKONA O BIA U SUPROTNOSTI SA USTAVOM

ŠABIĆ: IZMENE ZAKONA O BIA U SUPROTNOSTI SA USTAVOM

Rodoljub Šabić, izvor: Medija centar Beograd

Objavio: Magločistač

31.08.2017

Kategorija: Vesti

Poverenik Rodoljub Šabić izneo je više kritičkih opservacija i mišljenja na izmene i dopune Zakona o BIA u kojima ukazuje da su u suprotnosti sa Ustavom i drugim podzakonskim aktima, ali ih Vlada Srbije nije prihvatila pre upućivanja parlament po hitnom postupku.

Kako je navedeno u saopštenju Poverenika, glavne primedbe su se odnosile na rešenja kojima se uređuju bezbednosne provere i ona kojima se uređuje način određivanja tajnosti podataka.

“U vezi sa bezbednosnim proverama, ukazano je da je veoma važno da budu uređene zakonom na jasan i nedvosmislen način, a da najvećim delom ostaju neuređene, nejasne, fluidne, kao i da se, suprotno Ustavu, umesto da se urede samim zakonom, uređivanje bitnih pitanja u vezi sa bezbednosnim proverama svodi na nivo podzakonskog akta direktora Agencije”, naveo je Šabić.

Takođe je istakao da su rešenja kojima se uređuju tajni podaci u suprotnostisa fundamentalnim rešenjima iz Zakona o tajnosti podataka.

“Primedbe i sugestije Poverenika, BIA i Vlada nisu prihvatile”, navodi se u saopštenju.

Šabić naglašava da Nacrt zakona o BIA sadrži rešenja koja su suprotna Ustavu ili suprotna drugim relevantnim zakonima i da bi usvajanjem u pravni sistem unela dodatna konfuzija.

“Poverenik, međutim, nema na raspolaganju mogućnost podnošenja amandmana niti bilo koji drugi instrument kojim bi mogao uticati na dalju zakonodavnu proceduru. Stoga su eventualne intervencije u tekst zakona radi sprečavanja štetnih posledica stvar odgovornosti i volje narodnih poslanika. Razume se, šanse za to su znatno manje ukoliko predlagači istraju u opredeljenju da se zakon usvoji po hitnom postupku”, ističe se u saopštenju.

Koje izmene donosi zakon o BIA

Izmene i dopune Zakona o bezbednosno informativnoj agenciji (BIA) kojima je previđeno da akt o sistematizaciji i uređenju radnih mesta donosi direktor BIA uz prethodnu saglasnost Vlade Srbije, stigle su u proceduru Skupštine Srbije.

Tim izmenama predviđeno da se aktom koji donosi direktor BIA, utvrđuju organizacione jedinice, poslovi koji se u njima obavljaju, način rukovođenja, ovlašćenja i odgovornosti rukovodilaca, unutrašnja kontrola i interna revizija.

Aktuelnim zakonom predviđeno je da se na unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u BIA primenjuju načela kao u ministarstvima i posebnim organizacijama, osim ukoliko obavljanje određenih poslova ne zahteva drugačiji način organizovanja.

Izmenama zakona, aktom direktora BIA uređuju se i međusobni odnosi organizacionih jedinica, način saradnje Agencije sa drugim organima i organizacijama, podela radnih mesta, vrste radnih mesta, ukupan broj radnih mesta sa nazivom, opis poslova, raspon zvanja, zaštitni režim, status pripadnika, potreban broj izvršilaca i uslovi za svako radno mesto, kao i podaci o stepenu uvećanja staža osiguranja.

Predloženim izmenama zakona je predviđeno da podaci sadržani u aktu koji donosi direktor BIA budu tajni i da se njima postupa u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

Izmenama zakona predviđeno je i da za popunjavanje radnih mesta u BIA nije potreban konkurs, a o zasnivanju radnog odnosa rešenjem odlučuje direktor.

Izmenama je predviđeno stručno usavršavanje pripadnika BIA i polaganje stručnog ispita, a program i način pohađanja utvrđuje se aktom direktora.

Predloženo je i da se pripadnicima BIA ocenjuje rad jednom godišnje a postupak, merila i način ocenjivanja uređivaće se aktom koji takođe donosi direktor.

U obrazloženju predloženog zkona navedeno je da se izmene i dopune donose u cilju očuvanja postojećeg radno-pravnog statusa pripadnika BIA i usklađivanja sa usvojenim novim zakonima o policiji i o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Izmene su u skupštinu upućene na usvajane po hitnom postuku s obzirom da bi u protivnom, kako je navedeno, bila dovedena u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Srbije, a to bi moglo da ima štetne posledice po bezbednost građana i ostvarivanje i zaštitu njihovih sloboda i prava.

 

Izvor: N1

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.