Izvor: Medija centar Beograd (arhiva)
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić pružio je danas načelnu podršku nameri da se pristupi izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali i ocenio da predložene izmene i dopune ne vode unapređenju prava, uklanjanju pravne nesigurnosti i prepreka uočenih u dosadašnjoj praksi.
Nacrt zakona je dobrim delom, ističe Šabić, zasnovan na dokumentu koji je sačinilo Ministarstvo pravde – “Analizi dosadašnje primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja s posebnim osvrtom na sledeće oblasti: privatizacija, javne nabavke, javni rashodi i donacije subjektima iz inostranstva”, koja je, međutim, sačinjena “ne samo bez ikakvih konsultacija sa Poverenikom, nego potpuno bez njegovog znanja, iako je Poverenik naveden kao ‘partnerska organizacija’“.
U osvrtu na proklamovane pojedinačne ciljeve Izmena i dopuna zakona, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ukazuje na sledeće:
“1) Proširenje kruga ‘organa vlasti’
Nacrt zakona naizgled proširuje krug subjekata koji imaju obaveze u odnosu na prava javnosti uvodeći u taj krug npr. javne beležnike i javne izvršitelje. Međutim, u istom članu predviđa izuzimanje velikog broja važnih subjekata – preduzeća u državnom vlasništvu koja su u dosadašnjoj praksi s pravom predstavljala predmet velikog interesovanja javnosti.
2) Smanjenje broja zahteva za pristup informacijama
Za ostvarenje ovog cilja neophodno je, ne samo propisati zakonske obaveze proaktivnog objavljivanja informacija, nego i obezbediti da ih svi organi poštuju. A u vezi s tim, kao i u vezi sa izvršavanjem niza drugih zakonskih obaveza odavno je otvoreno pitanje (ne)odgovornosti, kom ni Nacrt zakona ne poklanja ni izbliza dovoljno pažnje.
3) Unapređenje tajnosti podataka i zaštite podataka o ličnosti
Radi terminološkog usklađivanja sa odredbama Zakona o tajnosti podataka, jesu potrebne odgovarajuće izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Međutim, suštinsko unapređenje zaštite tajnih podataka postiže se sprovođenjem Zakona o tajnosti podataka, a ne izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a iole ozbiljnija analiza primene Zakona o tajnosti podataka suočila bi nas sa krajnje zabrinjavajućim činjenicama s tim u vezi.
4) Unapređenje pravnog postupka
Ostvarivanje ovog cilja ponuđenim rešenjima je praktično nemoguće. Upravo obrnuto, Nacrt zakona podrazumeva uspostavljanje ozbiljnih, neprihvatljivih anomalija u upravnopravnom sistemu. A eventualno prihvatanje predloženih rešenja, osim što je oprečno osnovnim institutima upravnog prava, ima za nevešto prikriven cilj otežavanje i usporavanje ostvarivanja prava na pristup informacijama.
5) Izvršenje rešenja Poverenika
Iako je problem upravnog izvršenja odavno evidentan, a ministarstvo se obavezalo da će ga rešiti tako što će postupak upravnog izvršenja urediti na precizan i primenjiv način, rešenje koje je ponuđeno to očigledno nije. Štaviše, lošije je od već postojećeg provereno lošeg”, navodi se u saopštenju za javnost.
(Magločistač)
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.