Dečaci stari 15 i 16 godina kod kojih je registrovana Kavasakijeva bolest, imali su virus korona, pokazali su testovi, ali još nije dokazano da je uzročnik bolesti upravo ovaj virus.
Dr Vladislav Vukomanović sa Instituta za majku i dete kaže da su dečaci, stari 15 i 16 godina, imali identičnu kliničku sliku i tegobe.
“Temperatura, izrazita malaksalost, bolovi u stomaku praćeni prolivom. Obojica su imala srčanu insuficijenciju. Primenili smo lekove za jačanje srčanog mišića”, rekao je dr Vukomanović za RTS.
Pregledima su, kako kaže, utvrđene i značajne promene na srčanom mišiću.
Njihov PCR bris na virus je bio negativan, ali je eliza testom na antitela utvrđeno da su dečaci bolovali od Covid-19.
Jedan dečak je otpušten na kućno lečenje, a drugi je i dalje hospitalizovan na Institutu za majku i dete.
Dr Vukomanović objašnjava da je prvi slučaj Kavasakijeve bolesti pre 60 godina opisao istoimeni japanski naučnik, inače pedijatar. Godišnje u Srbiji bude desetak slučajeva ove bolesti.
Bolest se najčešće javlja u uzrastu od dve do pet godina i veoma je retko to što se javio kod dečaka od 15 i 16 godina.
Objašnjava da bolest može da zahvati krvne sudove malog i srednjeg promera, a najznačajniji među njima su koronarni krvni sudovi, koji hrane srce.
“Bolest može da dovede proširenja tih krvnih sudova, do tromboze i infarkta miokarda. Najčešći uzrok infarkta miokarda kod dece je Kavasakijeva bolest”, napominje dr Vukomanović.
Pretpostavlja se da je izazivač Kavasakijeve bolesti infektivni agens. Prema rečima dr Vukomanović, još nije dokazano da li je virus korona izazvao Kavasakijevu bolest kod dvojice dečaka, ali takva mogućnost postoji.
Institut će učestvovati u studiji koja ima za cilj da ispita povezanost virusa korona i Kavasakijeve bolesti.
“Nadam se da ćemo uskoro da imamo jasnije podatke i bolja znanja da li je Kavasakijeva bolest prouzrokovana Covidom-19”, napominje dr Vukomanović.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.