Foto: Magločistač (arhiva)
Koalicija za REKOM počela je prikupljanje 50.000 potpisa koje će poslati na samit lidera Zapadnog Balkana koji će biti održan u Trstu i zatražiti da potpišu politički sporazum o osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim povredama ljudskih prava od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine.
Osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić kazala je na konferenciji za novinare da je minimalni zadatak koji vlade u regionu moraju da urade jeste da utvrde imena žrtava i popišu mesta zatočenja i da će tražiti da se osnivanje regionalne komisije uvrsti u Berlinski proces i deklaraciju nakon samita u Trstu, koja će biti održana 12. jula.
Ona je rekla da je Koalicija za REKOM popisala oko 23.000 žrtava, da je Haški tribunal popisao oko 18.000 žrtava u vezi sa ratom, “ali da je to samo deo od 130.000 žrtava ratova na prostoru bivše Jugoslavije”.
Kandić je dodala da će zatražiti i od Evropske unije da pita šta je sa žrtvama i da zatraži od vlada u regionu da se posvete rešavanju pitanja ratnih zločina i ocenila da pitanje pomirenja u regionu više nije primarno pitanje za EU.
Ona je dodala i da u potpisivanju peticije za osnivanje regionalne komisije učestvuje veliki broj mladih ljudi i da to pokazuje da među njima ima zainteresovanih za sudbine žrtava i dešavanja na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Ana Mitić rekla je da je “Berlinski proces odličan instrument saradnje u regionu”, a da u taj proces treba da bude uvršteno pitanje osnivanja regionalne komisije “jer je to jedini način da se prirodno i normalno (region) suoči sa onim što se dogodilo”.
Ona je dodala da građani o mestima na kojima mogu da potpišu peticiju za osnivanje regionalne komisije mogu da se informišu na sajtu Inicijative.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.