REAKCIJE NA HRVATSKU BLOKADU SRBIJE NA PUTU KA EU

REAKCIJE NA HRVATSKU BLOKADU SRBIJE NA PUTU KA EU

Objavio: Magločistač

08.04.2016

Kategorija: U fokusu

Radna grupa za proširenje Evropske unije završila je sastanak bez saglasnosti Hrvatske da Srbija otvori poglavlje 23.

Holandija, kao predsedavajuća EU, saopštila je ranije da je spremna da organizuje otvaranje poglavlja 20. ili 21. juna.

Hrvatska je neformalno stavila do znanja da od Srbije očekuje da ukine regionalnu nadležnost svog suda za ratne zločine, garancije za zastupljenost hrvatske manjine u Skupštini i saradnju sa Haškim sudom.

Izvori u Evropskoj komisiji, naveli su da nijedan od tih zahteva nema direktne veze sa sadržajem poglavlja 23 i da bi svakako bilo pogrešno blokirati Srbiju na samom početku pregovora, koji tek treba da daju rezultate u oblasti vladavine zakona. U EK navode i da jedanaest zemalja članica EU ima slične zakone o univerzalnoj nadležnosti sudova za ratne zločine, zbog čega nema osnova da se ukidanje traži od Srbije. Da bi se pripreme za otvaranje poglavlja 23 nastavile, potrebna je jednoglasana odluka svih zemalja.

Nakon toga, EU treba da utvrdi svoju zajedničku pregovaračku poziciju, što može da potraje nekoliko nedelja, pa i meseci. Dalje odlaganje saglasnosti Zagreba moglo bi da znači da procedura neće biti završena do juna, odnosno – odlaganje otvaranja za neki kasniji datum. Polemika o stavu Hrvatske vodila se i među državnim zvaničnicima dve zemlje.

Reagovanja na hrvatsku blokadu pregovora o poglavlju 23

“Vlada Republike Srbije zaprepašćena je odlukom Hrvatske da ne podrži evropski put Srbije. Za takvu odluku, Republika Hrvatska nije imala ni jedan jedini valjan razlog. Srbija je primila k znanju stav Republike Hrvatske i Srbija neće dozvoliti da je bilo ko u Evropi i svetu, pa ni Republika Hrvatska, na bilo koji način ucenjuje, ponižava i nipodaštava”, navodi se u saopštenju premijera Aleksandra Vučića.

On poručuje da je Srbija zemlja slobodarskog naroda i da nikada neće biti “vreća za udaranje bilo kome”.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je da je očigledno da vlasti u Zagrebu nemaju dobrosusedske namere kad je reč o otvaranju poglavlja u pregovorima Srbije sa EU, ali da Srbija zbog toga neće promeniti svoj stav i poziciju. “Žalosno je što Hrvatska na ovakav način pokazuje svoj stav prema Srbiji i istinski odnos prema narodu Srbije, ali je očigledno da vlasti u Zagrebu nemaju dobrosusedske namere kad se radi o otvaranju poglavlja prema Srbiji”, rekao je Stefanović.

Povodom današnjih događanja u Briselu oglasio se i šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc, rekavši da se Austrija zalaže za dalji napredak u procesu pristupanja Srbije EU. Upitan da li Beč lobira kod Hrvatske da ne blokira otvaranje daljih poglavlja sa Srbijom, Kurc je rekao da je Austriji od velikog značaja verodostojna perspektiva članstva u EU za zemlje zapadnog Balkana.

“Dalje približavanje EU, tako i više stabilnosti i blagostanja, jeste u našem neposrednom interesu”, naglasio je Kurc. Podvukao je da je Srbija važno sidro stabilnosti u regionu. “Pod premijerom Aleksandrom Vučićem sprovedene su važne reforme, posebno u ekonomiji i ostvaren značajan napredak u dijalogu sa Prištinom. Mi se zbog toga zalažemo za dalji napredak u pristupnom procesu Srbije”, zaključio je Kurc.

Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević rekla je da hrvatska predstavnica na sastanku u Briselu “nije imala instrukcije”, te da je ta tačka skinuta sa dnevnog reda. Razgovori će biti nastavljeni naredne sedmice, rekla je Miščević.

“Hrvatska sada traži nove uslove koji ne stoje. Traže bolju saradnju sa Haškim tribunalom, a sam tužilac Serž Bramerc je tu saradnju pohvalio. Takođe, traže i ukidanje Zakona o univerzalnoj jurisdikciji, koji pored Srbije ima još 11 zemalja članica EU. Njihov zahtev je i rešavanje problema manjina, a Srbija je Ustavom ustanovila prag za manjine koji im omogućava ulazak u Skupštinu Srbije”, priča Miščević.

Pomenuta tačka će sad, kako je objasnila, stalno biti stavljana na dnevni red i “neće se ni pomerati, ni sklanjati, ni blokirati dok god ne dobiju zeleno svetlo iz Zagreba”. Ona je podsetila da su sve ostale države članice EU saglasne da je ono što smo uradili u akcionim planovima i predstavili kao elemente za otvaranje poglavlja 23 aposlutno u saglasju sa planovima EU.

– Nismo načisto ni šta se traži u ovom trenutku, ali znamo da od ovoga više zaista ne može da se uradi – rekla je Miščević.

Ona je, međutim, naglasila da još uvek nije kasno da pregovori budu otvoreni u junu, a da bi eventualno njihovo odlaganje bilo štetno ne samo za Srbiju, već i za EU. “Mi očekujemo da će to biti, još uvek ima dovoljno vremena. Nadamo se da ovo neće u toj meri omesti da ne dođe do otvaranja poglavlja”, rekla je Miščević. Izvori u Evropskoj komisiji, naveli su za RTS da nijedan od tih zahteva nema direktne veze sa sadržžajem poglavlja 23 i da bi svakako bilo pogreššno blokirati Srbiju na samom početku pregovora koji tek treba da daju rezultate u oblasti vladavine zakona.

U EK navode i da jedanaest zemalja članica EU ima slične zakone o univerzalnoj nadležžnosti sudova za ratne zločine, zbog čega nema osnova da se ukidanje tražži od Srbije.

Portparolka u Evropskoj komisiji Maja Kocijančič je rekla da “Evropska komisija očekuje da se učine dalji koraci u postupku pregovora Srbije i EU o članstvu i otvaranju poglavlja 23 o pravosuđu i temeljnim pravima i 24 o pravdi, slobodi i bezbednosti”.

Maja Kocijančič, portparolka evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana i visoke evropske predstavnice Federike Mogerini, dodala je da je “rasprava o tome u toku i Komisija je spremna da krene napred čim se postigne tražena jednoglasnost članica EU”.

Izvor: agencije

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.