POKRAJINSKI OMBUDSMAN: OČIGLEDNA JE POTREBA ZA VEĆIM ULAGANJEM U SISTEME ZRAVSTVENE ZAŠTITE

POKRAJINSKI OMBUDSMAN: OČIGLEDNA JE POTREBA ZA VEĆIM ULAGANJEM U SISTEME ZRAVSTVENE ZAŠTITE

Objavio: Magločistač

06.04.2020

Kategorija: Vesti

Међународни дан здравља, 7. април, који се ове године обележава у јеку пандемије kорона вируса, посвећен је медицинским и патронажним сестрама и подсећању светских лидера на критичну улогу које ове професије имају за одржавање светског здравља.

Наиме, Светска здравствена организација прогласила је 2020. годину Међународном годином медицинских и патронажних сестара у намери да истакне значај ових здравствених радника који раде на свим нивоима здравствених система у разним окружењима и околностима и чија је улога незаменљива и кључна за обезбеђивање здравствене заштите свима.

“Покрајински заштитник грађана – омбудсман овим поводом жели да искаже захвалност здравственим радницима и свима онима који су у првим линијама одговора на тренутну пандемију. Пандемија вируса COVID-19 последњих месеци учинила је очигледном потребу за већим улагањем у системе здравствене заштите широм света и пружањем подршке и дужног поштовања здравственим радницима и особљу здравствених установа. Значај болница у овој ситуацији је изузетан, али без ангажовања и деловање најшире заједнице и примарног нивоа здравствене заштите нисмо у могућности да на адекватан начин одговоримо на потребу за здравственом заштитом становништва. Стога, Покрајински заштитник грађана – омбудсман подржава државне органе, организације цивилног друштва, привреднике и све грађане да заједничким и солидарним акцијама помогну здравственим радницима у настојањима да штитимо здравље у време пандемије. Најмање што свако од нас може да учини јесте да се придржава препоручених основних смерница у вези с одржавањем личне хигијене, простора, избегавањем физичких контаката с другима, да брине о сопственом, али и здрављу чланова своје породице, својих радника и радница, житеља и суграђана и суграђанки у својим локалним заједницама”, navodi se u saopštenju za javnost.

Све неједнакости у друштву, а посебно оне које се односе на здравље становништва, у тренутној ситуацији још више долазе до изражаја, napominje pokrajinski Ombudsman, а пандемија у већој мери погађа осетљивије групе којима припадају особе које живе у социо-економски тежим околностима, старији, хронично и тешко болесни, особе с менталним тешкоћама, деца, особе са инвалидитетом.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да придода томе и чињеницу да подаци Светске здравствене организације показују да 70 одсто здравствених и социјалних радника чине жене, а велики број њих су управо медицинске и патронажне сестре, и да укаже на то да у ванредним околностима каква је тренутна пандемија, и родна неравноправност долази до изражаја, а мера у којој је она заступљена умногоме утиче на то како ћемо одговорити на кризну ситуацију.

“Ово је тренутак да разумемо коначно да смо у свим околностима заштићени онолико колико је заштићен наш најслабији члан и да је истински напредак друштва и заједнице могућ једино онда када су сваком члану заједнице доступни правда, достојанствен живот и остваривање људских права. Лична одговорност за здравствену безбедност свих нас данас је можда и најважније средство у борби за очување глобалног здравља, а увид у то да смо сви повезани, да наши животи утичу једни на друге и да смо сви изложени ризику показује нам пут којим је нужно да идемо уколико желимо бољу будућност за све, а то је пут друштвене солидарности и заједништва”, navodi se u saopštenju za javnost.

Заштита здравља одговорност је свих нас и Покрајински заштитник грађана – омбудсман апелује још једанпут на сваког појединачно да у складу са својим могућностима и одговорностима предузме све како бисмо се као заједница заштитили у тренутним околностима.

“Тиме што штитимо себе, шаљемо поруку потпуне подршке здравственим радницима који су у овим данима у највећој мери изложени ризику обављајући свој посао да брину о нама и штите наше здравље. Оно што нам, без сумње, предстоји, будући да је реч о планетарном проблему, јесте потреба да на националним и на међународном нивоу, размотримо ниво и начин на који су структуирани системи здравствене заштите и потреба да овај систем учинимо једним од приоритетних области улагања и инвестирања, јер без квалитетне здравствене заштите не можемо очекивати ни градити друштвени и економски бољитак”, navodi se na kraju.

Одлука да се 7. април обележава као Светски дан здравља донета је на Првој скупштини Светске здравствене организације која је одржана 1948. године у Женеви, а од 1950. године, Светска здравствена организација и друге институције сваке године организују различита међународна, регионална и локална дешавања са фокусом на одређену тему. Благостања, општег и појединачног здравља и правде не може бити без хуманости и међусобне одговорности једних за друге.

 

 

 

(Magločistač)

 

 

 

[clear]

Podelite sa prijateljima:

Jedan Komentar na
“POKRAJINSKI OMBUDSMAN: OČIGLEDNA JE POTREBA ZA VEĆIM ULAGANJEM U SISTEME ZRAVSTVENE ZAŠTITE”

anonimni says:

Nivo opsteg i pojedinacnog zdravlja i pravde ne moze biti bez humanosti i medjusobne odgovornosti jedni za druge. Tacnije konstataciju ombudsman nije ni mogao da izjavi. Ali i ovde trebamo kod ali razmisliti humanost, pravdu, i medjusobnu odgovornost bolesnika i medicinskog osobloja ne sad za vreme korone treba oceniti, izgraditi, sprovesti , kada mesto bombi padace mnogo suza koliko zavisice od nas obicni smrtnika i medicinskig osoblja. Nego u miru u normalnom vremenu ljudskog zivota, ako smo onda izgradili humani medjusobni odnos onda sada rad medicinskog osoblja sa kulturnom i odgovornom bolesnicima je vrlo lako. Ako su bolesnici i pre korone kada su usli u bolnicu videli ciste hodnike, ljubazne medicinsko osoblje uvek ciste toalette sa toalet papirom i imali uvek mogucnost tamo i higijenski oprati ruke i sa papirnim ubrusima obrisati onda i oni sami ako imali i najmanje obrazovanje morali adekvatno tome i ponasati i onda i sada. Ali ako u to zlatno doba u vise bolnica to nije bilo dostupno higijena, ljubazno osoblje, lekari za vreme celog radnog vremena bili na radnom mestu i primili bolesnike — ne u nekoj privatnoj ambulanti ili ni osoblje nije znalo gde su i ako bolesnik posle operaciji odma prenesen u prostoriji gde treba ne na hodniku ceka svoju srecu, ako pomocno osoblje nije se uvredio ni onda ako isti bolesnik dnevno ili ne daj Boze nocu i triput zove dok najzad mozda pojavi besna i namrgodjena, takva bolnica takvo kompletno osoblje i onda i danas bio cenjen. U normalnim bolnicama ako ono triput dva puta jos ponovi, posle treceg takvog podviga osobloje leti ne kod bolesnika nego iz bolnice, istina zato oni i placeni da svi zaposleni za celu platu moraju odraditi puno radno vreme u bolnici ne ko zna gde. Zakljucak ugled, priznanje se ne izgradjuje u doba kriticnog perioda kada suze padaju ni ti veca plata nego u miru. Sada nema vremena cekati priznanje materijalno ili moralno to ce se dobiti kada situacija ce smiriti, bolnice isprazne od zrtve momentalnog neprijatelja, prestaju suze i siguran sam u to da ce nasa Vlada dati i materijalno prinanje. Priznanje se postigne kvalitetrnom strucnom znanjem svaki u svome poslu od spremacice do direktora bolnice, mislim na one direktore – rukovodioce koje zaposleni i vide radeci na radnom mestu ne na ukrasne partijske podobne.

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.