Više od deset organizacija civilnog društva osudilo je danas postupke kojima organi vlasti u Srbiji narušavaju ugled države netransparentnim predlozima kandidata za članove međunarodnih tela i to na mestima na kojima bi trebalo da se štite ljudska prava.
U zajedničkom saopštenju NVO se objašnjava da organi vlasti nisu prihvatili predlog Zaštitnika građana, podržan od strane Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i 15 referentnih organizacija civilnog društva, da na predstojećim izborima za članove Potkomiteta UN za prevenciju torture za period od 2017. do 2021. godine, kandidat Srbije bude Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana i dosadašnji član Potkomiteta, jedan od prominentnih pojedinaca na međunarodnoj sceni u oblasti zabrane torture koji ima stručne kvalifikacije u oblasti prevencije torture i višegodišnje iskustvo u radu Potkomiteta.
NVO su navele da je Republika Srbija predložila drugog kandidata, učinivši to na potpuno netransparentan način, bez prethodnog ispitivanja stručne kvalifikacije kandidata niti utvrđivanja njegovog iskustva u oblasti prevencije torture, a što su neophodne kvalifikacije člana Potkomiteta, predviđene Opcionim protokolom na Konvenciju protiv torture Ujedinjenih nacija.
“Navedenim postupkom doveden je u pitanje međunarodni kredibilitet Republike Srbije. Vlast je još jednom pokazala odnos neuvažavanja predloga nezavisnih organa i organizacija civilnog društva, a pre svega spremnost na beskompromisnu odmazdu prema saradnicima Zaštitnika građana”, ocenjuje se u saopštenju.
U njemu se ističe da je Miloš Janković predložen od strane nezavisnih tela i referentnih organizacija civilnog društva, upravo zbog svoje stručnosti u oblasti prevencije torture kroz uspostavljanje Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture u Srbiji, sa preko hiljadu upućenih preporuka nadležnim organima u cilju unapređenja položaja lica lišenih slobode i ostvarenjem odlične saradnje sa državnim organima. Pored toga, dodaje se, autor je nekoliko publikacija u oblasti prevencije torture, više puta pozivan od strane tela UN i Saveta Evrope da uradi nekoliko zajedničkih ekspertskih mišljenja sa Venecijanskom komisijom, govorio je na sednicama brojnih komiteta i kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou prepoznat kao ekspert u ovoj oblasti.
NVO su u saopštenju tražile od nadležnih državnih organa da povuku predlog kandidata za člana Potkomiteta UN za prevenciju torture i apelovale na neophodnu transparentnost državnih organa, pogotovo kada su u pitanju predlaganja lica za članove međunarodnih tela, u cilju nenarušavanja ugleda koji je Srbija postigla na tom polju do sada.
“Iz svih navedenih razloga, nadležnim organima podneli smo Zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, a kojima smo tražili da nam dostave svu dokumentaciju relevantnu za kandidata kojeg je Srbija predložila za člana Potkomiteta UN za prevenciju torture za period od 2017. do 2021. godine. Smatramo da javnost u Srbiji ima pravo da zna imena onih koji su doneli odluku da se za člana Potkomiteta UN za prevenciju torture kandiduje lice za koje se, usled netransparentnosti državnih organa prilikom odlučivanja, sumnja da nema potrebne stručne kvalifikacije niti iskustva u oblasti prevencije torture, umesto lice koje ispunjava sve kriterijume i koje je predloženo od strane nezavisnih tela i nevladinog sektora, i koje je do sada dalo veliki doprinos u unapređenju ove oblasti”, navodi se u saopštenju.
Potpisnice zajedničkog saopštenju su Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, Međunarodna mreža pomoci I.A.N, Centar za ljudska prava Niš, Odbor za ljudska prava Valjevo, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski centar za bezbedonosnu politiku, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, Kuća ljudskih prava i demokratije, Građanske inicijative, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Grupa 484 i Inicijativa mladih za ljudska prava YIHR.
Izvor: Autonomija
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.