Nataša Kovačev (N1): Najveći problem u izveštavanju je ignorisanje i otvoreno odbijanje naših zahteva za izjave

Nataša Kovačev (N1): Najveći problem u izveštavanju je ignorisanje i otvoreno odbijanje naših zahteva za izjave

Nataša Kovačev, foto: N1

Izvor: Slobodna reč

05.11.2020

Kategorija: Vesti

Novinarka televizije N1 Nataša Kovačev izjavila je u intervjuu za portal Slobodna reč da od početka epidemije najveći problem u izveštavanju predstavlja ignorisanje ili otvoreno odbijanje zahteva ovog medija za gostovanje, izjave ili uključenja čelnika u Pokrajini i Kliničkog centra Vojvodine.

Ona je govorila i o tome da podatke o novozaraženim, hospitalizovanim i preminulima od posledica korona virusa dobijaju od institucija, međutim, da ne dobijaju uvek odgovore i na druga pitanja i nedoumice sa kojima se susreću. Kako navodi, u još težem položaju su kolege koje izveštavaju za lokalne medije jer često ne mogu da dolaze do zvaničnih informacija u svojim sredinama.


Kako ocenjujete trenutnu situaciju oko izveštavanja medija u Srbiji o korona virusu i da li građani na osnovu tih informacija svakodnevno dobijaju proverene i tačne podatke o brojevima zaraženih, hospitalizovanih i pacijentima koji su na respiratoru?

Mediji rade svoj posao, a to je da izveštavaju o informacijama do kojih mogu da dođu i, što je najvažnije, koje mogu da provere. Govorim u svoje i ime kuće za koju radim – od početka epidemije u martu taj pristup nismo menjali. Podatke o broju novozaraženih, hospitalizovanih i preminulih dobijamo od kriznih štabova, bolnica ili gradskih i pokrajinskih čelnika, kojima često postavljamo pitanja u vezi sa svim nedoumicama koje imamo ili sa kojima nam se javljaju gledaoci. Odgovore, međutim, ne dobijamo uvek.

Kada su u pitanju informacije od javnog značaja, da li je teže dolaziti do informacija koje se tiču većih gradova ili je teže dobiti informacije iz manjih gradova, opština i sela u Vojvodini?

Iskustvo nam pokazuje da je uglavnom lakše doći do bilo kakvih informacija u većim gradovima, nego u manjim sredinama. To se sada, naravno, odnosi i na informacije o novom korona virusu. Često u manjim sredinama nemaju potpunu autonomiju da sami odlučuju o tome hoće li medijima davati izjave u vezi sa širenjem virusa. Nije retkost ni da takvu vrstu zavisnosti od mišljenja čelnika u pokrajinskim ili državnim institucijama sami sebi nametnu, odnosno da za to ne postoji realan razlog. Više puta smo na pitanja o rasprostranjenosti virusa, na primer u gradovima i opštinama Vojvodine, dobijali odgovor kako nije u skladu sa pravilima epidemiološke struke da nam takve podatke otkrivaju. Moguće je da je i takav stav doprineo zatvaranju drugih sredina. Još su u težem položaju kolege koje izveštavaju za lokalne medije. Retko su u mogućnosti da prisustvuju konferencijama za novinare Kriznog štaba, a to je često jedino mesto gde do informacija važnih za svoju sredinu mogu doći.

Sa kojim se problemima suočavate tokom izveštavanja o korona virusu?

Od početka epidemije najveći problem u izveštavanju predstavlja ignorisanje ili otvoreno odbijanje naših zahteva za gostovanje, izjave ili uključenja. Takva je situacija sa čelnicima u Pokrajini, Gradu Novom Sadu, ali i u Kliničkom centru Vojvodine. Uglavnom smo na proveru određenih informacija morali da čekamo prvu sledeću pres konferenciju članova kriznog štaba, jer su tamo, za razliku od zvaničnih e-mailova, na pitanja odgovarali.

Da li verujete podacima koje plasiraju zvanične institucije i vlada o brojevima zaraženih, a posebno kada je reč o brojevima umrlih od Covid-19 sada, kao i tokom ranijih meseci?

Izabraću da na ovo pitanje ne odgovorim u potpunosti. Kao i većina nas, verovatno, imam sumnje, naročito nakon što su kolege iz BIRN-a došle do određenih saznanja i sa tim upoznale javnost. To je, međutim, moje privatno mišljenje. Kada izveštavam trudim se da uvek citiram izvor informacije, čime gledaocima jasno dajem do znanja da je to podatak dobijen od određene osobe ili instituciije. Na njima je da tim podacima veruju ili ne.

Da li povećanje broja zaraženih, a samim tim i ograničeni kapaciteti u bolnicama u Srbiji, mogu da doprinesu ponovnom zatvaranju institucija, lekara, vlasti od novinarskih pitanja i pružanja informacija koje su od značaja za građane?

Verujem da mogu, ali se nadam da neće. Takođe se nadam da su tokom prethodna dva epidemijska udara i lekari i institucije shvatili da je transparentnost važna i da i njima koristi više nego što može da im našteti.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.