U skorašnjem izveštaju Freedom House-a Republika Srbija izgubila je šest poena pri ocenjivanju političkih prava i građanskih sloboda, pa je od „slobodne“ nazadovala u „delimično“ slobodnu državu. Kao razlog, naveli su da je to rezultat udara na nezavisne medije od strane pro-Vladinih medija i same Vlade, kao i predsednika Aleksandra Vučića. Ova obrazloženja čuli smo i od samih nezavisnih medija u poslednjih par godina koji su upozoravali na ovakvo stanje nakon svakog od napada na novinare.
Predsednik Odbora za ljudska prava Niš Dragan Đorđević, podseća da pad Srbije na listi Freedom House nije ovogodišnji, već da nekoliko godina zaredom ova organizacija ocenjuje loše Srbiju.
„Iz godine u godinu je FH ukazivao na probleme u Srbiji, što je rezultovalo da se ove godine spustimo u kategoriju delimično slobodnih država. To je još jedna potvrda urušavanja demokratskih procedura i vladavine prava u Srbiji“.
Đorđević kao jedan od razloga ovakvog stanja jeste i ugrožena sloboda izražavanja koja je jedna od osnovnih ljudskih prava, a vidi se u čestim napadima provladinih medija na one koji ne dele mišljenje sa vladajućim partijama, kao i u nedostatku javne debate o bilo kom pitanju.
Sa ovim tvrdnjama saglasan je i predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović. On navodi da već godinama medijske organizacije upozoravaju na dramatično stanje u medijima i u sferi slobode izražavanja.
„Po mom mišljenju status ‘slobodne države’ Srbija je trebalo da izgubi još pre nekoliko godina kada je vlast krenula u dobro organizovan lov na veštice i u medijskoj sferi, ali i u celokupnom društvu, ukidajući javni dijalog i pravo na drugačiji stav, ukidajući i novinarstvo kao profesiju, pretvarajući je u jeftinu propagandu. S tim u vezi, u Srbiji je posle 2012. godine ukinuto i pravo na slobodne izbore, i to ne samo zbog medijskog mraka, već takođe kao posledica kriminalnog inženjeringa“.
Ipak, Sejdinović kaže da je dobro što su međunarodne organizacije prepoznale ove probleme i osvrnuo se na slične izveštaje drugih međunarodnih organizacija koje ukazuju na dramatičan pad Srbije u sferi ljudskih prava i slobode medija. Početak problema, on vidi usvajanjem medijskih zakona 2014. godine koji su dobro ocenjeni od strane međunarodne i stručne javnosti.
„Oni su pretvoreni, zahvaljujući naprednjačkoj vlasti, u sopstvenu karikaturu. Ne smemo dozvoliti da se slična stvar desi sa Medijskom strategijom, i da vlast jednim dokumentom koji u praksi ništa ne znači pokuša da prikrije katastrofalnu medijsku sliku“, upozorava Sejdinović.
Ipak, naš sagovornik kaže da će medijske organizacije preduzeti sve što je u njihovoj moći uprkos izloženosti jakim pritiscima.
Osim slobode izražavanja i slobode medija, Freedom House je istakao i pogoršanje u sprovođenju izbora. Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Bojan Klačar navodi da godinama unazad domaći posmatrači ukazuju na ovaj problem. On navodi da je metodologija Freedom House-a jasna, konkretna, te da ovaj izveštaj treba tumačiti na ozbiljan način i uvažiti ga kao relevantan.
„Izdvojio bih dva ozbiljna problema u sprovođenju izbora – zloupotreba i nedovoljno transparentna upotreba javnih sredstava u kampanjama zajedno sa funkcionerskim kampanjama, kao odnos medija prema tim aktivnostima u kampanji i neravnopravan odnos učešća svih učesnika u medijima“, kaže Klačar i dodaje da osim ovih problema, Srbija se suočava i sa drugim kao što je zakonska regulativa u vezi sa izborima koja nije na zavidnom nivou, kao i nedovoljna transparentnost rada određenih institucija koje sprovode izbore.
Prostora i vremena za razgovor o izborima pre ovog izveštaja bilo je mnogo, ističe Bojan Klačar i dodaje da nije bilo potrebno čekati „packe sa strane“.
„Neka vrsta dijaloga o izbornim uslovima i zakonodavstvu je godinama, rekao bih od dolaska SNS, neophodna jer bi ta vrsta razgovora prevashodno relaksirala odnos između vlasti i opozicije, a onda bi uključivanje nevladinih organizacija i OEBS-a moglo da da neku dodatnu težinu i da se porazgovora o rešenjima koje su odavno na stolu“, navodi i dodaje sumnju da će skoro doći do ove vrste dijaloga, naročito u ovom periodu „jer bi bilo iznenađenje da u ovoj godini koja je već sada za vladajuću partiju postala predizborna, nisam sigiran da će biti vlast raspoložena da razgovara i menja izborni sistem“.
Da li je vreme za decentralizacija izbornog sistema?
Bojan Klačar navodi da bi u čitavoj priči o promenama izbornog sitema i zakona trebalo ići i u pravcu poboljšanja geografske reprezentacije jer se u praksi vidi metropolizacija Narodne skupštine. Naš sagovornik nije siguran da li vladajuća koalicija ima nameru da pokrene ovo pitanje:
„Od dolaska Srpske napredne stranke nismo imali prilike da čujemo šta su to njihovi predlozi za promenu izbornog zakonodavstva, sem u jednom kratkom periodu kada je Zoran Babić upravljao grupom za promenu političkog sistema i kada smo mogli da čujemo smanjenje broja poslanika“, kaže Klačar.
Sa druge strane, tokom sedam godina koliko je Srpska napredna stranka na vlasti, naš sagovornik navodi da ni opozicija nije dala svoj stav po ovom pitanju, ali da se to promenilo.
„Ono što vidim dobro jeste da je u ‘Sporazumu sa narodom’ koji je ponuđen pre nekoliko dana, između ostalog pomenuo i promenu izbornog sistema koji bi išao u pravcu direktnijeg izbora kandidata što na određeni način sugeriše da su oni razmišljali da reforma koja se tiče izbora na veći način uvaži specifičnosti pojedinih regiona i osnaži vezu poslanika, regiona iz kojeg dolaze i Narodnu skupštinu u kojoj predstavlja region odakle dolazi“, ističe Bojan Klačar i podvlači da bi povećanje geografske reprezentacije dovelo do boljeg položaja neke regione.
Izvor: (mediareform)
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.