Najveći pad nemačke ekonomije u 50 godina

Najveći pad nemačke ekonomije u 50 godina

Izvor: Pixabay

Objavio: Magločistač

25.08.2020

Kategorija: Vesti

Nemačka ekonomija, najveća u Evropi, opala je neznatno manje nego što je prvobitno procenjeno tokom drugog kvartala, objavila je u utorak nemačka državna statistička agencija, iako je pad od 9,7 posto najteži od kako Nemačka vodi takve statistike.

Savezni zavod za statistiku revidirao je smanjenje ekonomskih prihoda sa 10,1 posto, prvobitno prijavljenih krajem jula, prenosi Fena, pozivajući se na AP.

Uprkos reviziji, to je ostao daleko najveći pad u 50 godina u kojima se beleže brojke bruto domaćeg proizvoda (BDP), bez problema nadmašujući pad od 4,7 posto u prvom kvartalu 2009. godine, tokom globalne finansijske krize.

Nemački ekonomski pad jedan je od manje dramatičnih u drugom kvartalu među vodećim evropskim ekonomijama, zbog restriktivnih mera radi suzbijanja širenja korona virusa.

Francuska, Italija, Španija i Velika Britanija zabeležile su dvocifreni pad vrednosti svojih ekonomija.

Pozajmljene milijarde evra

Kriza je uništila posvećenost nemačke vlade održavanju izbalansiranog budžeta, koji je dugo predmet ponosa te države.

Nakon višegodišnje ravnoteže, vlada je pozajmila milijarde evra za finansiranje paketa spasa i stimulisanje ekonomije te za pokriće pada poreskih prihoda.

Statistički zavod takođe je objavio u utorak da su nemačke vlasti potrošile 51,6 milijardi evra više nego što su uzele u prvoj polovini godine.

To je rezultiralo budžetskim deficitom ravnim 3,2 posto godišnjeg nemačkog BDP-a, u poređenju sa suficitom od 2,7 posto u prošloj godini.

Zavod je upozorio da se “samo limitirani zaključci” mogu izvući iz te brojke za nemačku ekonomiju na kraju godine.

Izvor: Aljazeera Balkans

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.