MINISTARSTVO TRGOVINE: REDAKTORSKA GREŠKA U ZAKONU UZROK POMETNJE KOD UGOSTITELJA

Redaktorska greška u Zakonu o turizmu izazvala je buru reakcija hotelijera i ugostitelja, pa su mnogi od njih bespotrebno menjali ili započeli proceduru promene naziva svojih objekata.

Kako kažu za portal 021, u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, a kao reakciju na prethodno pisanje ovog portala, u spornom članu 67 Zakona o turizmu, koji propisuje da će kafići, restorani, barovi i drugi ugostiteljski objekti morati da izbace ove reči iz svog naziva, došlo je do nenamernog izbacivanja nekoliko reči iz rečenice.

“Poslovno ime, firma i drugi naziv, naziv ogranka, prostor van poslovnog sedišta ili odgovarajuća organizaciona jedinica kao i oznaka pružaoca ugostiteljskih usluga ne može da sadrži reči koje ukazuju na vrstu ugostiteljskog objekta”, rečenica je koja je izazvala lavinu nezadovoljstva ugostitelja. Ona je značila da “Kafe Marija” mora da izbaci reč ‘kafe’ iz naziva, a problem bi imali i “Bar Ego”, “Kafe-poslastičarnica Una” i “Hotel Metro” zbog opisa delatnosti u svojim nazivima. Ovaj zakon primenu će imati 15. aprila, do kada je rok za ugostitelje da menjaju imena svojih objekata.

“Ja ću podneti zahtev za promene koje traže. Ostali ugostitelji nisu ni znali jer nisu ni hteli da znaju. Ovo je dodatni trošak nama, nije u preduzetničkom duhu, a morate sve živo da menjate – pečat, račun u banci, depo-karton, naziv u fiskalnim kasama, štampačima. Gubite bonitet, plaćate takse, a to je neko u ministarstvu i smislio da bi se skupile pare od naplate taksi, bez ikakvog poznavanja ove oblasti”, rekao je na ovu temu predsednik Udruženja ugostitelja Novog Sada Dragan Stanojević, vlasnik poslastičarnice “Mocart”.

Zbog ovog zakona su predstavnici reprezentativnih udruženja širom Srbije seli s predstavnicima ministarstva i diskutovali o članu 67. Tako su hotelijeri dogovorili da se zakon ne odnosi na njih do izmene člana 67 na prvoj narednoj sednici skupštine, ali su nerešeni ostali ugostitelji i njihovi objekti. Oni će biti tema posebnog sastanka koji će biti održan sutra u Ministarstvu trgovine, saznaje 021. Ugostiteljima bi tamo trebalo da bude saopšteno da su uzalud menjali imena i podatke, te plaćali takse.

“U konačnoj redakturi usvojenih izmena i dopuna, tehničkom greškom redaktora, izostavljeno je nekoliko reči koje u potpunosti menjaju kontekst i obesmišljavaju predviđenu normu. Ispravan tekst treba da glasi: ‘Poslovno ime, firma i drugi naziv, naziv ogranka, prostor van poslovnog sedišta ili odgovarajuća organizaciona jedinica kao i oznaka pružaoca ugostiteljskih usluga ne može da sadrži reči koje ukazuju na više od jedne vrste ugostiteljskog objekta'”, kaže za 021 savetnik potpredsednika Vlade Srbije Aleksandar Denda. On dodaje da je u proceduri Pravilnik o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje ugostiteljske delatnosti, kojim će se prevazići neodređenost člana 67 Zakona o turizmu.

“Poslovno ime, firma i drugi naziv, naziv ogranka, prostor van poslovnog sedišta ili odgovarajuća organizaciona jedinica kao i oznaka pružaoca ugostiteljskih usluga može da sadrži reči koje ukazuju samo na jednu vrstu ugostiteljskog objekta, koja upućuje na ugostiteljsku delatnost koja se u tom objektu pretežno (i) obavlja. Poslovno ime, firma i drugi naziv, naziv ogranka, prostor van poslovnog sedišta ili odgovarajuća organizaciona jedinica kao i oznaka pružaoca ugostiteljskih usluga može da sadrži reči koje upućuju na vrstu ugostiteljskog objekta koji se razvrstava u kategoriju, u kojoj je i kategorisan”, biće navedeno u Pravilniku, dodaje Denda.

Pomenuti pravilnik treba da stupi na snagu 14. aprila i time bi trebalo da budu rešene sve nedoumice.

Dakle, postojeći i novi vlasnici ugostiteljskih objekata neće moći da koriste više naziva delatnosti npr. kafe-picerija, kafe-restoran i druge kombinacije različitih vrsta, a moraće da izaberu jednu od pretežnih delatnosti i da je usklade sa Pravilnikom o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje ugostiteljske delatnosti, koji će biti na snazi od 14. aprila ove godine.

“Na taj način se sprečava dovođenje u zabludu korisnika, primena minimalnih tehničkih uslova kojima se garantuje ispravnost proizvoda i način usluživanja i podiže kvalitet svakog od ugostiteljskih objekata, sprečava manipulacija da se minimalnim ulaganjima recimo u kafe, obavlja i znatno zahtevnija delatnost restorana i pružaoci usluga dovode u neravnopravni položaj…”, navodi Denda za naš portal.

Popis mogućih delatnosti koje ugostitelji u pripremi i posluživanju hrane i pića mogu da stave u svoj naziv (ali samo jedan) je:

restoran,
kafana,
bar,
objekat brze hrane,
pokretni objekat i
drugi objekti (gostionica, krčma, konoba, mehana, nacionalna kuća, čarda, restoran domaće kuhinje, taverna, kafeterija, picerija, pečenjara, gril, ćevabdžinica, riblji gril, pileći gril, roštiljnica, pivnica, kafe-poslastičarnica, palačinkarnica, kafe, čajdžinica, bife, bistro, birtija, aperitiv bar, kafe bar, koktel bar, sendvič bar, salat bar, ekspreso bar, snek bar, noćni bar, disko bar, dansing bar, kabare bar i dr.).

“U slučaju da imaju više delatnosti sa propisno opremljenim objektima, potrebno je da svaku od delatnosti posebno registruju sa nazivom koji jasno upućuje na delatnost”, kaže Denda. Međutim, ostaje nejasno kako se navodi da ne može da se koristi “kafe-picerija”, a može kafe bar ili kafe-poslastičarnica.

Izvor: 021 (Gorica Nikolin)