LEKCIJE IZ PROŠLOSTI: KAKO SE SREDNJOVEKOVNA EVROPA OPORAVILA OD KUGE

LEKCIJE IZ PROŠLOSTI: KAKO SE SREDNJOVEKOVNA EVROPA OPORAVILA OD KUGE

Izvor: Pixabay

Objavio: Magločistač

12.05.2020

Kategorija: Vesti

Kriston Rennie, vanredni profesor na Univerzitetu u Queenslandu, pita se na koji se način srednjovekovna Evropa oporavila od kuge i kaže da se trenutna pandemija korona virusa može rešiti na sličan način.

U članku objavljenom u američkom časopisu National Interest Rennie dodaje da je kuga, koja se proširila između 1347. i 1351, opustošila evropsko društvo.

Navodi da je engleski redovnik i hroničar Thomas Walsingham, pišući četiri decenije nakon događaja, primetio da “tolike nevolje prate ove nedaće da se svet nikad više ne može vratiti u svoje prvobitno stanje”.

Taj srednjovekovni komentar odražava živu stvarnost: svet se okrenuo naopako zbog kolektivnog straha, zaraze i smrti. Ipak, društvo se oporavilo, a život se nastavio uprkos neizvesnosti.

No, nakon toga “stvari nisu tekle uobičajeno” jer je pretnja od kuge ostala.

Spor i bolan oporavak

Svet posle kuge ili “crne smrti” nije bio isti kao pre. Francuski redovnik Guillaume de Nangis prigovarao je da su muškarci bili sve uskogrudniji i skloniji svađama, sporovima i tužbama.

Postojao je akutni nedostatak radne snage. Zemljišta u Engleskoj ostala su neobrađena u svetu ovisnom o poljoprivrednoj proizvodnji. Usledio je nedostatak robe, što je prisililo neke vlasnike nekretnina u zemlji da smanje ili odustanu od najamnina kako bi zadržali svoje stanare.

“Ako radnici ne rade”, odgovorio je engleski propovednik Thomas Wimbledon, “onda sveštenici i vitezovi moraju postati poljoprivrednici i stočari”.

Ponekad je motivacija dolazila silom. Engleska vlada donela je 1349. godine Zakon o radnicima kojim je propisano da se radno sposobnim muškarcima i ženama isplaćuju plate i nadnice po stopi pre kuge 1349.

U drugim vremenima oporavak je bio više organski, rekao je francuski redovnik Jean de Venette. Žene su bile spremnije zatrudneti i broj trudnica porastao je. Neke su rađale dvojke ili trojke, što je nagoveštavalo novo doba nakon tako visoke smrtnosti.

Zajednički i poznati neprijatelj

Potom se kuga vratila. Druga “crna smrt” 1361. ponovo je pogodila Englesku, a treći talas zahvatio je nekoliko drugih zemalja 1369. Četvrti talas usledio je između 1374. i 1379, a peti između 1390. i 1393.

Kuga je bila konstantno obeležje u kasnosrednjovekovnom i ranom modernom životu.

Istoričari Andrew Cunningham i Ole Peter Grell pisali su da je kuga redovan i čest događaj između 1348. i 1670. Ponekad je zahvatala velike regije, a nekad samo pojedina područja.

Bolest je zahvatila zajednice, sela i gradove, s višim rizikom za urbane centre. Gusto naseljeni London jedva da je bio lišen velikih razmera epidemije 1603, 1625, 1636. i “velike kuge” iz 1665, u kojima je stradalo 15 posto stanovništva.

Kontrola katastrofe

Vlade nisu bile sramežljive u svojim odgovorima. Iako njihovo iskustvo nikad nije moglo sprečiti epidemiju, upravljanjem bolešću pokušavale su se smanjiti buduće katastrofe.

Naredba kraljice Elizabete I u borbi protiv kuge iz 1578. dovela je do provođenja niza kontrola radi podrške zaraženima i njihovim porodicama. Vladina inicijativa osigurala je da zaraženi ljudi širom Engleske ostanu u svojim domovima i ne izlaze zbog hrane ili posla.

Izgrađene su i kuće za smeštaj pacijenata i zaštitu zdravih 1666.

Kralj Karlo II naredio je svakom gradu da bude u “pripravnosti u slučaju bilo kakve zaraze”. Ako se otkrije zaražena osoba, biće udaljena iz kuće i grada, a kuća ostaje zatvorena 40 dana. Na vrata se stavlja crveni krst i poruka: “Smiluj nam se, Gospode”.

Zakon o karantinu iz 1721. pretio je nasiljem, zatvorom ili smrću onima koji pokušavaju izbeći prisilne zatvorske kazne ili onima koji odbiju poštivati nova ograničenja.

Socijalna dislokacija bila je neizbežna posledica i nužno zlo. Međutim, srednjovekovna i ranomoderna iskustva s kugom podsećaju nas da to nije trajni instrument.

 

 

Izvor: Al Jazeera i agencije

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.