Sloboda medija i bezbednost novinara ugroženi su u celom regionu a napadi na novinare i medije se moraju tretirati kao napadi na sve građane, ocenjeno je nakonferenciji za medije predstavnika novinarskih organizacija Zapadnog Balkana u Podgorici.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je da je predsednik Hrvatskog novinarskog društva Saša Leković na konferenciji ukazao da su u regionu zabeleženi brojni napadi i nekoliko ubistava novinara, koja još nisu rešena, kao što je slučaj ubistva glavnog urednika lista „Dan“ Duška Jovanovića. Leković je, u ime novinarskih organizacija regiona, poručio da se napadi na novinare tiču svih građana.
“Naša poruka građanima u svim državama regiona je da je novinarstvo jedan od temeljnih stubova demokratskog društva, a ugrožavanje slobode medija te napadi na novinare nisu samo napadi na medije i novinare već napad na sve građane“, kazao je Leković. On je poručio da „ko dopušta ugrožavanje medijskih sloboda i napade na novinare i ne kažnjava napadače, iako za to ima mehanizme i alate, odgovoran je za ugrožavanje elementarnih ljudskih sloboda svih građana. Mi smo se organizovali odlučni da to ne dopustimo. Pozivam sve građane da nam se pridruže“, istakao je Leković.
Svi podaci o napadima na novinare na jednoj web stranici
Na konferenciji je predstavljena i baza napada na novinare u regionu, koja se može naći na sajtu www.safejournalist.net a koju su razvile šest novinarskih organizacija (Udruženje/udruga BiH novinari, Sindikat medija Crne Gore, Hrvatsko novinarsko društvo, Udruženje novinara Kosova, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Makedonije) u okviru projekta „Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zastupanje slobode medija i bezbednosti novinara“, koji podržava Evropska Unija.
U bazi se nalazi 357 napada u 6 država regiona: Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Kosovu i Crnoj Gori, koji su se dogodili od 2014. godine.
Predstavnik Udruženja BH novinari Arman Fazlić rekao je da je web platforma namenjena prvenstveno žrtvama napada koji napad tu mogu prijaviti ali i svim novinarima i medijskim radnicima, kao i civilnim aktivistima i ekspertima koji istražuju slučajeve napada na novinare.
Najveći problem: nekažnjivost napada na novinare
Predsednik Udruženja novinara Makedonije Naser Selmani ukazao je da je nekažnjivost napada na novinare najveći problem.
„Sistem proizvodi nekažnjivost zbog svojih interesa“, rekao je Selmani upozoravajući da su u prethodnom periodu u Makedoniji zabeleženi napadi na novinare čak i od strane policajaca, koji bi trebalo da štite građane. Selmani je kazao da se nova makedonska Vlada deklarativno zalaže za promenu te prakse.
Generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije Svetozar Raković potvrdio je da ključni razlog koji doprinosi napadima na novinare dolazi iz političke sfere.
On je rekao da su u proteklom periodu u Srbiji najviši državni zvaničnici direktno vređali novinare na pres konferencijama, čime su uticali da javno mnjenje to percipira kao prihvatljivo ponašanje.
Govoreći o drugim vrstama pritisaka na novinare u Srbije, Raković je posebno apostrofirao ponašanje pravosuđa koje ekspesno presuđuje u slučajevima tužbi zvaničnika protiv novinara dok se odugovlače drugi procesi u kojima učestvuju novinari.
Petrit Čolaku iz Udruženja novinara Kosova kazao je da je na Kosovu najveći problem nedostatak ugovora o radu za novinare, kašnjenje zarada i cenzura. On kaže da, ipak, ima i nekih pozitivnih pomaka pa je tako u martu ove godine kosovsko Tužilaštvo prihvatilo njihov zahtev i imenovalo posebnu osobu u okviru Tužilaštva koja će, kao koordinator, raditi na rešavanju slučajeva napada na novinare.
Predsednica Sindikata medija Crne Gore Marijana Čamović osvrnula se na rezultate zajedničkog istraživanja ovih organizacija s kraja prošle godine koje je pokazalo da u svim zemljama regiona novinari i medijski radnici imaju nesiguran posao, a više od polovine anketiranih novinara je ocenilo da se njihov ekonomski položaj pogoršava.
Više od polovine ispitanika iz Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore reklo je da cenzura utiče na njihov rad, a isti stav imalo je i oko 40% ispitanika iz Srbije i 30% njihovih kolega sa Kosova.
Osim u BIH, više od polovine anketiranih novinara istaklo je da postojanje mogućnosti građanske tužbe zbog klevete utiče na njihov rad.
Novinari različito koriste pravo na slobodan pristup informacijama. Tako ga u BIH i Srbiji znatno više koriste, a u Crnoj Gori i Makedoniji ne tako često.
Čak 78% anketiranih novinara na Kosovu istaklo je da su institucije odbile da im daju tražena dokumenta, a taj procenat je manji u drugim državama ali takođe prilično visok.
Izvor: Autonomija
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.